Музика са плавим очима

Плавооки соул, рафиниран и савршено отпеван, налази се на албуму „What We Lose In The Fire We Gain In The Flood” састава „The Mynabirds”. Трансверзала која спаја Керол Кинг, Дасти Спрингфилд, Лору Ниро и Линду Ронштат са Нико Кејс, Кет Пауер, Џени Луис и Зуји Дешанел добила је наставак. За то је заслужна Лора Барен, фантастична млада певачица и ауторка песама, која предводи групу.

Име скупине „The Mynabirds” представља парафразу назива бенда „The Mynah Birds”. Нил Јанг је са Риком Џемсом основао ту групу 1966. године у Торонту. Требало је да им изађе албум за „црну” дискографску кућу „Motown”. То се никад није десило. Џемс је ухапшен као војни бегунац, а Јанг и Брус Палмер су отишли у Лос Анђелес и са Стивеном Стилсом основали „Buffalo Springfeild”. Остало је историја.

„Хтела сам да истражим како би звучао Нил Јанг да је остао у кући Motown”, рекла је недавно Лора Барен. То је добар наговештај оног што се налази на деби албуму бенда „The Mynabirds”. Одмах је јасно да се ради о соул музици „са плавим очима”, што ће рећи о „белој” верзији овог класичног, „црног” музичког идиома. Евидентне примесе фолка и рокерски приступ материјалу окрећу ствари у неочекиваном смеру. Музика је постала вишезначна и неухватљива. Класичан певачки стил даје ретро димензију за коју се не зна да ли је израз привржености традицији или постмодернистички трик. Албум „What We Lose In The Fire We Gain In The Flood” најбоље је схватити као новомиленијумски наставак плоче „Dusty In Memphis”, ремек-дела Дасти Спрингфилд из 1969. године.

Одличне песме, диван глас и профињена продукција су елементи од којих је саздан „дискретни шарм” овог албума. Нумера „Give It Time” звучи као непознати соул-блуз број из каталога легендарне дискографске куће „Chesс”, а „We Made A Mountain” као песма из репертоара Лорете Лин. Ова потоња је изванредан примерак тзв. омаха звука, карактеристичног за дискографску кућу „Saddle Creek” која је издала овај албум. Нумера „Ways Of Looking”, са финим „Velvet Underground” мејкапом и профињени кантри ламент „Good Heart” кога се ни Рајен Адамс не би постидео, означавају границе у чијим се оквирима креће музика састава „The Mynabirds”.

Лора Барен овај репертоар пева сигурним и моћним гласом који има заводљивост и сугестивност вокала којима су располагале њене споменуте претходнице. Из песме у песму постаје јасно да је она врло пажљиво преслушала Нину Симон. Ричард Свифт је био њен главни сарадник. Обавио је сниматељски и продуцентски посао, одсвирао гомилу инструмената. Његова рокерска ерудиција и студијско умеће учинили су да старински звук овог албума не буде израз носталгије већ сертификат о ванвремености понуђене музике. У сваком случају, ради се о несвакидашњем деби албуму. Старо и ново, младост и искуство, таленат и вештина су у пријатељском загрљају на овој плочи.