Председник Сирије наљутио Штајнмајера

ТРАГОМ ВЕСТИ
То је требало да буде врхунац његове блискоисточне турнеје, а претворио се у фијаско: немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер отказао је у последњи трен визиту Дамаску, где је за јуче имао утаначене сусрете са најутицајнијим сиријским личностима, укључујући шефа државе Бишара ал Садата.

Штајнмајеров авион А-310 "Конрад Аденауер" био је спреман да полети са аеродрома недалеко од јорданске престонице, кад је пала неочекивана одлука да промени правац: уместо у Сирију, Штајнмајер је одлетео у Саудијску Арабију.

Разлог за напрасно отказивање дуго припремане, и оспораване, посете Дамаску био је говор сиријског председника који је иритирао Немце и, на свој начин, показао колико је овај дипломатски подухват Берлина био деликатан.

Улазак у ужарену арену

На њега се с наглашеним скептицизмом и резервисаношћу гледало у Сједињеним Америчким Државама и Израелу, иако су и Вашингтон и Тел Авив о свему претходно и потанко информисани, уз претходне и темељне консултације у Европској унији.

Иако нису желели да формално "играју" улогу посредника на ужареном блискоисточном тлу, Немци су са наглашеним дипломатским амбицијама ускочили у ову арену: ово је било треће Штајнмајерово путовање у блискоисточни тамни вилајет.

У Берлину се, очигледно, рачунало да ће управо Немци успети да убеде Сирију, једног од главних актера блискоисточне кризе, да овом приликом одигра "конструктивну улогу" и покаже, толико жељену, "кооперативност".

Штајнмајер је ову посету заиста припремао са наглашеном амбицијом. Обавио је безброј телефонских разговора са својим сиријским колегом Мухалимом. И Сиријци су били, у дипломатској изолацији са којом су суочени, веома заинтересовани за долазак личности таквог ранга из тако важне земље са запада. Уз жељу да Немац чује њихова изворна становишта, у Дамаску су, како се чује, били припремили да управо уз ову посету лансирају неколико сопствених предлога и иницијатива.

Штајнмајер је, после грозничавог проучавања онога што је у свом говору непосредно пред планирану посету рекао сиријски председник, закључио да одлазак у Дамаск не би, не бар овом приликом, имао смисла. При том је, очигледно, најпре мислио на то како би реаговали Американци и Израелци.

Сиријски председник је, наиме, довео у питање вредност најновије резолуције Савета безбедности УН, оштро критиковао политику садашње америчке администрације и њене "превентивне ратове" који само увећавају кризе, а Израел означио као "непријатеља" и закључио да је она створена на "агресији и експанзионизму".

Дамаск је тако "прецртан" са Штајнмајерове дипломатске маршруте, али, како се наглашава у Берлину, "врата нису затворена". Све ће, упозорава се, зависити од тога за "какву улогу" ће се наредних дана и недеља определити Сирија.

Поводом  Блиског истока "кључа" и у самом Берлину. Због очекиваног ангажовања Бундесвера у Либану, на подлози најновије резолуције Уједињених нација, дошло је до раскола и у самој владајућој коалицији. Док су велики коалиционари, традиционално, иначе, љути политички ривали, социјалдемократе и демохришћани, СПД и ЦДУ, иако "тешка срца", за слање војника на либанско-израелску и израелско-сиријску границу, баварски ултраконзервативци (ЦСУ) томе се енергично противе.

И једни и други се при том позивају на – историју. Ови први тврде да, управо из историјских разлога, Немци имају посебну и наглашену одговорност за егзистенцију израелске државе и да је ово, уз сву емотивну деликатност, прилика да ту одговорност покажу на конкретан начин.

Шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) и председник баварске покрајинске владе Едмунд Штојбер, пак, тврди да је, опет из разлога прошлости, незамисливо да се немачки војници нађу на израелској граници, уз потенцијалну опасност да буду увучени у оружани сукоб и пуцају на – Јевреје.

Бера у парламент

Штојбер се, упркос сагласности великих партнера садашње владајуће коалиције, узда у парламент. Без сагласности већине посланика нема ангажовања Бундесвера и кад би на томе влада изричито инсистирала, а Штојбер је уверен да то неће проћи у Бундестагу.

Слабашне опозиционе странке нису расположене за такву немачку авантуру. Либерали су изричито против, зелени траже да се најпре "Меркелова изјасни", па да се определе, уз упозорење да никад неће дати глас за учешће у оружаним сукобима.

У сваком случају, без обзира на хитност целе операције и опредељење владе у Берлину, коначна одлука о немачком учешћу у мисији "плавих шлемова" могла би да падне тек у септембру. Тешко је, наиме, замислити да ће се Бундестаг поводом тога, уз све техничке и финансијске тешкоће које су с тим повезане, ванредно састати у августу.