Predsednik Sirije naljutio Štajnmajera

TRAGOM VESTI
To je trebalo da bude vrhunac njegove bliskoistočne turneje, a pretvorio se u fijasko: nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer otkazao je u poslednji tren vizitu Damasku, gde je za juče imao utanačene susrete sa najuticajnijim sirijskim ličnostima, uključujući šefa države Bišara al Sadata.

Štajnmajerov avion A-310 "Konrad Adenauer" bio je spreman da poleti sa aerodroma nedaleko od jordanske prestonice, kad je pala neočekivana odluka da promeni pravac: umesto u Siriju, Štajnmajer je odleteo u Saudijsku Arabiju.

Razlog za naprasno otkazivanje dugo pripremane, i osporavane, posete Damasku bio je govor sirijskog predsednika koji je iritirao Nemce i, na svoj način, pokazao koliko je ovaj diplomatski poduhvat Berlina bio delikatan.

Ulazak u užarenu arenu

Na njega se s naglašenim skepticizmom i rezervisanošću gledalo u Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu, iako su i Vašington i Tel Aviv o svemu prethodno i potanko informisani, uz prethodne i temeljne konsultacije u Evropskoj uniji.

Iako nisu želeli da formalno "igraju" ulogu posrednika na užarenom bliskoistočnom tlu, Nemci su sa naglašenim diplomatskim ambicijama uskočili u ovu arenu: ovo je bilo treće Štajnmajerovo putovanje u bliskoistočni tamni vilajet.

U Berlinu se, očigledno, računalo da će upravo Nemci uspeti da ubede Siriju, jednog od glavnih aktera bliskoistočne krize, da ovom prilikom odigra "konstruktivnu ulogu" i pokaže, toliko željenu, "kooperativnost".

Štajnmajer je ovu posetu zaista pripremao sa naglašenom ambicijom. Obavio je bezbroj telefonskih razgovora sa svojim sirijskim kolegom Muhalimom. I Sirijci su bili, u diplomatskoj izolaciji sa kojom su suočeni, veoma zainteresovani za dolazak ličnosti takvog ranga iz tako važne zemlje sa zapada. Uz želju da Nemac čuje njihova izvorna stanovišta, u Damasku su, kako se čuje, bili pripremili da upravo uz ovu posetu lansiraju nekoliko sopstvenih predloga i inicijativa.

Štajnmajer je, posle grozničavog proučavanja onoga što je u svom govoru neposredno pred planiranu posetu rekao sirijski predsednik, zaključio da odlazak u Damask ne bi, ne bar ovom prilikom, imao smisla. Pri tom je, očigledno, najpre mislio na to kako bi reagovali Amerikanci i Izraelci.

Sirijski predsednik je, naime, doveo u pitanje vrednost najnovije rezolucije Saveta bezbednosti UN, oštro kritikovao politiku sadašnje američke administracije i njene "preventivne ratove" koji samo uvećavaju krize, a Izrael označio kao "neprijatelja" i zaključio da je ona stvorena na "agresiji i ekspanzionizmu".

Damask je tako "precrtan" sa Štajnmajerove diplomatske maršrute, ali, kako se naglašava u Berlinu, "vrata nisu zatvorena". Sve će, upozorava se, zavisiti od toga za "kakvu ulogu" će se narednih dana i nedelja opredeliti Sirija.

Povodom  Bliskog istoka "ključa" i u samom Berlinu. Zbog očekivanog angažovanja Bundesvera u Libanu, na podlozi najnovije rezolucije Ujedinjenih nacija, došlo je do raskola i u samoj vladajućoj koaliciji. Dok su veliki koalicionari, tradicionalno, inače, ljuti politički rivali, socijaldemokrate i demohrišćani, SPD i CDU, iako "teška srca", za slanje vojnika na libansko-izraelsku i izraelsko-sirijsku granicu, bavarski ultrakonzervativci (CSU) tome se energično protive.

I jedni i drugi se pri tom pozivaju na – istoriju. Ovi prvi tvrde da, upravo iz istorijskih razloga, Nemci imaju posebnu i naglašenu odgovornost za egzistenciju izraelske države i da je ovo, uz svu emotivnu delikatnost, prilika da tu odgovornost pokažu na konkretan način.

Šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i predsednik bavarske pokrajinske vlade Edmund Štojber, pak, tvrdi da je, opet iz razloga prošlosti, nezamislivo da se nemački vojnici nađu na izraelskoj granici, uz potencijalnu opasnost da budu uvučeni u oružani sukob i pucaju na – Jevreje.

Bera u parlament

Štojber se, uprkos saglasnosti velikih partnera sadašnje vladajuće koalicije, uzda u parlament. Bez saglasnosti većine poslanika nema angažovanja Bundesvera i kad bi na tome vlada izričito insistirala, a Štojber je uveren da to neće proći u Bundestagu.

Slabašne opozicione stranke nisu raspoložene za takvu nemačku avanturu. Liberali su izričito protiv, zeleni traže da se najpre "Merkelova izjasni", pa da se opredele, uz upozorenje da nikad neće dati glas za učešće u oružanim sukobima.

U svakom slučaju, bez obzira na hitnost cele operacije i opredeljenje vlade u Berlinu, konačna odluka o nemačkom učešću u misiji "plavih šlemova" mogla bi da padne tek u septembru. Teško je, naime, zamisliti da će se Bundestag povodom toga, uz sve tehničke i finansijske teškoće koje su s tim povezane, vanredno sastati u avgustu.