Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прљави досијеи

Од нашег дописника
Букурешт, 17. августа – Има доста оних који тврде да је ових дана Румунију захватила права хистерија изазвана обелодањивањем досијеа већег броја познатих политичких личности, за које се испоставило да су скривале своју прљаву прошлост. Наиме, да су у време Чаушескуове владавине били доушници његове злогласне политичке полиције Секуритатее.

Нешто слично се и раније дешавало, али у далеко мањим размерама. Обично би се пред изборе пуштао низ воду понеки компромитујући досије који би послужио као убојито оружје у биткама са политичким противницима. Међутим, овога пута све је закипело када је председник Трајан Басеску донео одлуку да се отворе сви архиви Секуритатее, чак и они специјално замандаљени под изговором да "треба чувати државне тајне" које задиру у односе са другим земљама. У ту су категорију били уврштени (умишљено или не) досијеи многих и данас активних јавних личности.

Читава халабука је избила пре десетак дана када је Румунска обавештајна служба (СРИ) из својих огромних складишта предала Националном савету за проучавање архива Секуритатее (ЦНСАС) 29 досијеа неких изузетно познатих и активних политичких имена. Сви су се згранули када се сазнало, примерице, да се међу онима који су у своје време потписали обавезу да раде као доушници Секуритатее  налази и госпођа Мона Муска, друга по популарности политичка личност у Румунији, одмах после председника Басескуа.

Своју популарност Муска је стекла током последњих 16 година као један од најгрлатијих бораца за демократију и правну државу. Најпре као агилна активисткиња невладиних организација за људска права, затим као потпредседница владајуће Националнолибералне странке, као министарка културе, чланица парламента и румунска представница у европском парламенту, Мона Муска је излазила на политичке мегдане, истичући се својом беспоштедном борбом за "моралност" у политици, тражећи одбацивање "неокомуниста" и свих оних других који коче проевропске реформе. Тако је стекла велико поверење.

И одједном гром из ведра неба: сазнаје се да је, живећи и радећи у Темишвару седамдесетих година као професорка румунског језика, писала извештаје за Секуритатеу о својим колегама и студентима. Настао је прави шок. Дотична се вадила да није учинила ништа лоше и да никоме није нанела никакво зло. Зато и није о томе писала када је у парламенту потписала званичну изјаву у којој се тражио одговор на питање "да ли сте сарађивали са Секуритатеом".

Наравно, Румуни су се одмах поделили на оне који гневно жигошу "лажљивицу Мону" зато што је скривала своју праву прошлост и што се китила "демократским перјем", и на оне који је донекле бране тиме што тврде да се свакоме може десити, нарочито у младости, да морално поклекне. Ови последњи траже да се води рачуна о томе шта је "Мона урадила током ових 16 година", када је била "врло корисна".

У насталој жустрој полемици изражена је тврдња да све није тако безазлено, јер се оцењује да у самом румунском парламенту има бар најмање 100 бивших Секуритатеиних кртица. Има их, веле, и у влади и њеном апарату, у полицији и судству, а да и не говоримо о окружним и другим локалним властима.

Јавна дискусија на маргинама 29 "прљавих" досијеа изазвала је политичку пометњу. Штампа је забрујала као никада раније. Појавили су се противудари, нови незванични спискови "могућих старих доушника", "сумњивих лица". Почеле су да пљуште разне оптужбе. Прорадиле су намештаљке. Председник Басеску је оптужен да "бира" досијее које износи на "тржиште", да њима манипулише и да се читава "игра" одвија у  његову корист. Тиме, наводно, жели да се спасе од неугодних политичких противника, имајући на уму борбу за други председнички мандат.

У политичком кркљанцу који је настао појавиле су се и тезе да је и самог Басескуа била заврбовала Секуритатеа у време када је он био студент поморске академије у Констанци (1973–1976), или када је био капетан дуге пловидбе, а затим (1986–1989) предводио румунску комерцијалну агенцију у Анверу.

"Ко је могао да ради у иностранству а да га не контролише Секуритатеа?" – питају се Басескуови противници. "Председник лаже када каже да није сарађивао са Секуритатеом. Сада нам даје неке туђе досијее, како би спасао свој сопствени", јавно га оптужује бивши шеф државе Емил Константинеску. Јон Илијеску, такође бивши шеф државе, а сада сенатор, пребацује Басескуу да покретањем "лова на вештице" изазива непотребни политички хаос.

Као одговор на све оптужбе, Басеску је јуче изашао пред јавност и поново изјавио да никада и ни у каквим околностима није сарађивао са Секуритатеом, да није радио за политичку полицију и да је и сам тражио да се његов досије објави. Међутим, такав досије не постоји.

"Дајте ми мој досије и ја ћу га ставити на увид јавности", рекао је председник и упозорио све своје политичке противнике да његов "рат за искорењивање Секуритатее неће знати за поштеде и протекције". "Ићи ћу до краја у разобличавању које је требало да почне још пре 16 година."

Сигуран у себе, Басеску тврди да је дошло време када "треба видети читав систем (Секуритатее), пошто тек почињемо да са њега скидамо завесу". По мишљењу шефа румунске државе, сада је најважније да се сазна "колико се Секуритатеа перпетуирала после 1990, колика је њена моћ да и сада утиче на политичке и економске одлуке". Ништа није речено случајно. Овде влада широко распрострањено мишљење да је та моћ још увек велика, чак доминирајућа.

Ипак, као свој главни аргумент о потреби коначног уништења утицаја Секуритатее у румунском друштву, Басеску помиње предстојеће приступање Румуније ЕУ: "Немогуће је замислити једну Румунију која ће ући у ЕУ са нетакнутим архивама Секуритатее." Наводно је Брисел то тражио од Букурешта.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.