Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувари скривене тврђаве

Чувари скривене тврђаве
Црни врх: уклето градилиште

Цр­ни врх – Ста­ри чу­вар ва­ди ка­ра­бин из кре­ден­ца, спо­ро опа­са­ва фу­тро­лу из ко­је ви­ри пи­штољ ка­ли­бра 7,62 ми­ли­ме­тра, по­зи­ва још дво­ји­цу ко­ле­га из сме­не ко­ји се на­о­ру­жа­ва­ју, а за­тим укљу­чу­је џи­нов­ске ре­флек­то­ре. Раз­би­ја­ју­ћи су­мрак, сна­жна све­тлост оба­сја­ва укле­ти пла­нин­ски град. Услед игре ве­штач­ких сно­по­ва све­тло­сти и сен­ки, гра­ђе­ви­не се ле­лу­ја­ју као пи­ја­не утва­ре, спрем­не да се сва­ко­га ча­са сру­ше и за­тре­су пла­ни­ну. За­ви­ја­ње ву­ко­ва из шу­ме ме­ша се са шу­шта­њем нај­ло­на ко­јим су пре­кри­ве­ни отво­ри про­зо­ра мит­ског хо­те­ла од де­вет спра­то­ва, а по­дрх­та­ва­ње ба­кар­них кро­во­ва, ко­је тре­се јак ве­тар и ла­веж па­са, ства­ра је­зи­ву шум­ску по­ли­фо­ни­ју. Тро­ји­ца чу­ва­ра с пр­стом на оба­ра­чу хо­да­ју по­ла­ко кроз ду­бо­ку тра­ву и ба­те­ри­јом осве­тља­ва­ју мрач­не ула­зе пред­сед­нич­ке па­ла­те, апарт­ман­ског на­се­ља и ру­пе ко­ја во­ду у под­зем­ну га­ра­жу, уко­па­ну пет спра­то­ва ис­под зе­мље.

(/slika2)Ми­ло­ше­ви­ће­ва скри­ве­на твр­ђа­ва, ње­го­ва по­след­ња уто­пиј­ска ин­ве­сти­ци­ја ко­ја је тре­ба­ло да пред­ста­вља спо­ме­ник веч­не вла­сти усред ни­че­га, изо­ло­ва­ни град сун­ца за­ми­шљен као нај­мо­дер­ни­ји пла­нин­ски цен­тар у Евро­пи, по­но­во то­не у мрак. Ју­тро от­кри­ва рас­кош те илу­зи­је, пре­ки­ну­те НА­ТО бом­бар­до­ва­њем, ка­да су об­у­ста­вље­ни сви ра­до­ви. Остао је не­до­вр­ше­ни град-хо­тел за­ра­стао у ко­ров, оста­ли су чу­ва­ри „Енер­го­про­јек­та” ко­ји се сме­њу­ју на сва­ке две не­де­ље и остао је мит о раз­ло­зи­ма због ко­јих је пред­сед­ник СРЈ, сврг­нут 5. ок­то­бра, у тај­но­сти три го­ди­не гра­дио „вуч­ју ја­зби­ну”, на са­мој ме­ђи оп­шти­на Бор и Жа­гу­би­ца. Тре­ба­ло је да про­ђе 11 го­ди­на па да не­ка­да­шњи Сло­бин иде­о­лог јав­них ра­до­ва, а са­да ак­ту­ел­ни ми­ни­стар за ин­фра­струк­ту­ру Ми­лу­тин Мр­ко­њић, об­ја­ви да је из­ве­сна ру­ска ком­па­ни­ја при­хва­ти­ла по­ну­ду вла­де да на­ста­ви град­њу хо­тел­ског ком­плек­са на Цр­ном вр­ху код Бо­ра. Вла­сни­ци ту­ри­стич­ког на­се­ља „Је­лен – Ха­јат” су Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је са 56 од­сто, а по­том сле­ди РТБ Бор – 20 од­сто, док са ма­њим „уло­зи­ма” уче­ству­ју „Енер­го­про­јект”, ПТТ, „Ср­би­ја­шу­ме” и оп­шти­не Бор и Жа­гу­би­ца. Вла­сник 51 од­сто ак­ци­ја НИС-а је ру­ски нафт­ни ги­гант „Га­спром­њефт”.

„Би­ла је ми­ли­на гле­да­ти ка­ко 1.000 рад­ни­ка ра­ди као у ко­шни­ци, три го­ди­не, у три сме­не. Да не­што раз­ја­сни­мо, ов­де ни­ка­да ни­је до­шао Ми­ло­ше­вић, али је сва­ког ви­кен­да на­вра­ћао Ни­ко­ла Ша­и­но­вић у бе­лом џи­пу. Го­во­рио је, дај­те да по­жу­ри­мо, да за­по­сли­мо ов­де си­ро­ти­њу”, ка­же Ми­лан Ра­до­са­вље­вић, ко­ји чу­ва обје­кат од 1996. го­ди­не, ка­да је чи­та­ва гра­ђе­вин­ска опе­ра­ти­ва Ср­би­је има­ла са­мо је­дан за­да­так: пре­тва­ра­ње Цр­ног вр­ха у бај­ку. Спре­ма­но је ви­ше од 2.000 обро­ка днев­но, ше­фо­ви гра­ди­ли­шта су но­си­ли апа­ра­те за ал­ко­тест и сва­ко­га ко је ми­ри­сао на ви­њак вра­ћа­ли су у Бе­о­град. Ра­до­ви ни­су пре­ки­да­ни бу­квал­но ни­је­дан дан, иако су зи­ме на Цр­ном вр­ху из­у­зет­но оштре, с тем­пе­ра­ту­ра­ма ис­под 20 сте­пе­ни и ма­глом ко­ја је сва­ко­днев­ни де­кор пла­ни­не у зим­ским да­ни­ма. Да би бе­то­ни­ра­ње мо­гло да се оба­вља и зи­ми, из Ли­би­је је на­ба­вље­на опре­ма вред­на 150.000 до­ла­ра, за про­из­вод­њу то­плот­не па­ре ко­јом је за­гре­ва­на се­па­ра­ци­ја, а ади­ти­ви за бр­зо ве­зи­ва­ње и про­тив за­мр­за­ва­ња бе­то­на сти­за­ли су из Ма­ке­до­ни­је. Мр­ко­њић твр­ди да је до бом­бар­до­ва­ња уло­же­но 65 ми­ли­о­на до­ла­ра и из­гра­ђе­но 51.269 ква­драт­них ме­та­ра ко­ри­сне по­вр­ши­не, али број­ке ма­ло зна­че ка­да се за­ко­ра­чи у сре­ди­ште: ако се ово за­вр­ши, Ко­па­о­ник ће из­гле­да­ти као си­ро­ти­ште.

Пе­њем се сте­пе­ни­ца­ма мо­ну­мен­тал­ног хо­те­ла, до ре­цеп­ци­је ве­ли­ке као фуд­бал­ско игра­ли­ште, а у су­сед­ној про­сто­ри­ји ле­жи 14 то­на укра­сних пред­ме­та од ба­кра. На че­твр­том спра­ту пра­ви­мо па­у­зу и од­ма­ра­мо у лук­су­зном апарт­ма­ну 3.052. Три ску­па кре­ве­та су пре­кри­ве­на чи­стом по­сте­љи­ном, на­ме­штај је ту, али пре­кри­вен пра­ши­ном. Зи­до­ве је на­гри­зла буђ. Два ку­па­ти­ла, об­ло­же­на мер­ме­ром, спрем­на су за ту­ши­ра­ње. Те­ле­фон та­ко­ђе ра­ди.

Уочи па­да Ми­ло­ше­ви­ћа Цр­ни врх је би­ла јед­на од нај­бо­ље чу­ва­них ре­жим­ских тај­ни, а та­да­шња опо­зи­ци­ја је ве­што ко­ри­сти­ла фа­му око гра­ђе­вин­ске ми­сте­ри­је, по­тен­ци­ра­ју­ћи чак и зи­дар­ску омер­ту, на ко­ју се се оба­ве­за­ли за­по­сле­ни гра­ђе­вин­ских фир­ми и ко­о­пе­ра­на­та, ко­ји ни­су сме­ли да зуц­ну о при­ро­ди ра­до­ва.

(/slika3)Чу­вар се сме­је, се­ћа­ју­ћи се ка­ко се при­ча­ло о то­ме ка­ко се тенк пре­вр­нуо, док је во­зио под­зем­ним ход­ни­ци­ма, а за­пра­во је по­то­ну­ла ауто-ди­за­ли­ца из­над под­зем­не га­ра­же. Јед­на од оми­ље­них при­ча ка­же да мре­жа под­зем­них ход­ни­ка по­ве­зу­је ком­плекс с Ду­ба­шни­цом, ре­зи­ден­ци­јал­ним објек­том у ко­ме је Ми­ло­ше­вић за­пра­во бо­ра­вио то­ком ле­та и где се скло­нио по­сле пе­то­ок­то­бар­ских до­га­ђа­ја. Та­мо је при­мио Иго­ра Ива­но­ва, та­да­шњег ше­фа ди­пло­ма­ти­је Ру­си­је, до­го­ва­ра­ју­ћи се с њим о мир­ној при­мо­пре­да­ји вла­сти Ко­шту­ни­ци и ДОС-у. „Ка­кви цр­ни ход­ни­ци, не­ма то­га ов­де”, при­ча чу­вар Ра­до­са­вље­вић, оче­ку­ју­ћи да ће се пре ње­го­вог од­ла­ска у пен­зи­ју град на Цр­ном вр­ху ипак за­вр­ши­ти и да ће ње­го­ве па­тро­ле, ко­је тра­ју већ 14 го­ди­на, има­ти не­ка­квог сми­сла.

Ако је, во­ђен аути­змом и ви­зи­јом да ће би­ти бе­смр­тан у сво­јим пла­ни­на­ма, Сло­ба про­јек­то­вао ре­зер­вно цар­ство нов­цем по­ре­ских об­ве­зни­ка ко­је је то­чио „Ју­го­пе­трол”, гра­де­ћи Цр­ни врх за цр­не да­не, без ика­кве ра­чу­ни­це о ис­пла­ти­во­сти екс­клу­зив­ног гра­да у не­до­ђи­ји, де­мо­крат­ске вла­де ни­су има­ле ни­ка­кво прак­тич­но ре­ше­ње, из­бе­га­ва­ју­ћи чак и да кро­че у укле­ти ту­ри­стич­ки цен­тар, оста­вља­ју­ћи га да тру­не и по­ста­не део на­сле­ђа две ства­ри. Ми­то­ло­ги­је и ар­хе­о­ло­ги­је.

--------------------------------------------------------

Ру­ска по­се­та хе­ли­коп­те­ром

Пре око две го­ди­не, на ру­ко­мет­но игра­ли­ште, где је пред­ви­ђен хе­ли­дром, сле­тео је хе­ли­коп­тер с де­ле­га­ци­јом у ко­јој је био из­ве­сни Рус. Ми­слим да се то до­го­ди­ло пре при­ва­ти­за­ци­је НИС-а. Би­ло је ве­о­ма хлад­но, Рус је бр­зо об­и­шао ком­плекс, уз­вик­нуо са­рад­ни­ци­ма: „По­шли” и вра­тио се у ле­те­ли­цу – ка­же Ра­до­са­вље­вић.                                                     .

 ------------------------------------

Чу­ђе­ње Јо­чи­ћа

Пре­ма ње­го­вом се­ћа­њу, по­сле 5. ок­то­бра су до­ла­зи­ла са­мо дво­ји­ца ми­ни­ста­ра: бив­ши шеф по­ли­ци­је Дра­ган Јо­чић, ко­ји је ра­до ло­вио у овим кра­је­ви­ма, и Ве­ли­мир Илић. Ра­до­са­вље­вић се се­ћа из­ра­за чу­ђе­ња Дра­га­на Јо­чи­ћа: „Бо­же, шта је ово? Ве­ља ми је ре­као да ов­де има са­мо не­ка ку­ћи­ца”.                                   

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.