Москва затвара гасоводе ка Минску

Руски председник Дмитриј Медведев наложио је државном енергетском гиганту „Гаспрому” да крене са постепеним смањењем испорука гаса Белорусији због неизмиреног дуга чији је рок за плаћање јуче истекао. Налог из Кремља је уследио је после прошлонедељног упозорења Минску да ће се, уколико не почне да отплаћује дуг према Русији који износи 192 милиона долара, суочити са прекидом довода гаса. Белорусија је одбила да плати дуг.

Како преносе руске агенције, извршни директор руског „Гаспрома” Алексеј Милер изјавио је да се испоруке смањују за 15 процената и да ће ограничења постепено да се повећавају до 85 одсто.

„Дуг Белорусије није измирен и уводи се режим ограничених испорука руског гаса у Белорусију за 15 процената од планираног нивоа, уз постепено повећавање ограничења до 85 одсто, пропорционално дуговању”, рекао је Милер, а преносе руски медији.

Он је на састанку са председником Русије саопштио да су преговори са Белорусијом завршени без резултата, будући да Минск признаје дуг за гас, али предлаже отплату у возилима, опреми и другој роби. Медведев је навео да се, у складу са руским законодавством, плаћања из иностранства врше само у страној валути тако да је наложи Милеру да, у складу са уговором, „Гаспром” уведе ограничење испорука за гас, али и да настави преговоре са Белорусијом и обавести европске потрошаче.

Према рачуници „Гаспрома”, садашњи дуг Минска је 192 милиона долара, али до краја године могао би да нарасте на око пола милијарде долара. Дуг је настао јер Белорусија самоиницијативно плаћа руски гас по старој цени од 150 долара за хиљаду кубних метара овог енергента, док им је „Гаспром” одредио цену од 169,20 долара за први квартал, односно 184,40 за други квартал ове године.

За разлику о руско-украјинске гасне кризе у јануару прошле године, руски спор са Белорусијом неће осетити европски потрошачи, како због топлог времена и чињенице да није у питању велики дуг, тако и због тога што Русија може да заобиђе Белорусије у снабдевању европских потрошача гасом.

Белорусија је прошле године увезла 17,6 милијарди кубних метара руског гаса, док је преко њене територије за друге европске земље транспортовано 44,6 милијарди кубних метара. Упркос томе што су извори у белоруском министарству енергетике изјавили да ће бити ограничен транзит гаса ка Европи, Алексеј Милер је рекао да ће слати гас европским потрошачима кроз Украјину у Пољску.

„Белоруски ’Белтрангас’ није тако еластичан, као што је ’Нафтогас’ Украјине. Он нема могућности да распореди ресурсе (гаса) унутар система, па ће бити принуђени да се договарају, и то брзо”, казао је Интерфаксу извор близак „Гаспрому”, објашњавајући да европски потрошачи руског гаса не треба да се боје понављања дуге кризе, као што је била украјинска.

Итар-Тас наводи, позивајући се на украјинску компанију „Уктрансгас”, да је Украјина технички спремна да повећа транзит руског гаса у Европу. С друге стране, портпаролка Министарства енергетике Белорусије Људмила Зенкович је рекла да се у том министарству и у „Белтрансгасу” и „Белтопгасу” оснивају оперативни штабови који треба да координишу могуће ограничење испорука гаса домаћим потрошачима и делимичан превод система на резервни мазут.

Извор у Министарству енергетике Белорусије каже за РИА Новости да ограничење испорука гаса може нанети озбиљну штету белоруској привреди. „Нико не узима у обзир то да имамо предузећа којима је неопходно четири или пет дана, или недеља, како би обуставили производњу”, рекао је тај извор и додао да је 15 одсто од уговорених количина гаса које „Гаспром” намерава да остави у току ограничења довољно само за снабдевање малих потрошача.

Према речима Валерија Нестерова, аналитичара једне московске инвестиционе банке, руска одлука о обустави испоруке гаса је вероватно „политички мотивисана” узимајући у обзир неслагање Русије и Белорусије о тројној царинској унији ове две земље са Казахстаном.

„Употреба гаса као инструмента политичког притиска се наставља”, каже Нестеров.

Белоруски председник Александар Лукашенко је, иначе, протеклог петка изјавио да је Минск спреман да у јануару уђе у унију, али само ако Русија уклони обавезе које се односе на нафту и нафтне производе.

Н. Радичевић