Moskva zatvara gasovode ka Minsku

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naložio je državnom energetskom gigantu „Gaspromu” da krene sa postepenim smanjenjem isporuka gasa Belorusiji zbog neizmirenog duga čiji je rok za plaćanje juče istekao. Nalog iz Kremlja je usledio je posle prošlonedeljnog upozorenja Minsku da će se, ukoliko ne počne da otplaćuje dug prema Rusiji koji iznosi 192 miliona dolara, suočiti sa prekidom dovoda gasa. Belorusija je odbila da plati dug.

Kako prenose ruske agencije, izvršni direktor ruskog „Gasproma” Aleksej Miler izjavio je da se isporuke smanjuju za 15 procenata i da će ograničenja postepeno da se povećavaju do 85 odsto.

„Dug Belorusije nije izmiren i uvodi se režim ograničenih isporuka ruskog gasa u Belorusiju za 15 procenata od planiranog nivoa, uz postepeno povećavanje ograničenja do 85 odsto, proporcionalno dugovanju”, rekao je Miler, a prenose ruski mediji.

On je na sastanku sa predsednikom Rusije saopštio da su pregovori sa Belorusijom završeni bez rezultata, budući da Minsk priznaje dug za gas, ali predlaže otplatu u vozilima, opremi i drugoj robi. Medvedev je naveo da se, u skladu sa ruskim zakonodavstvom, plaćanja iz inostranstva vrše samo u stranoj valuti tako da je naloži Mileru da, u skladu sa ugovorom, „Gasprom” uvede ograničenje isporuka za gas, ali i da nastavi pregovore sa Belorusijom i obavesti evropske potrošače.

Prema računici „Gasproma”, sadašnji dug Minska je 192 miliona dolara, ali do kraja godine mogao bi da naraste na oko pola milijarde dolara. Dug je nastao jer Belorusija samoinicijativno plaća ruski gas po staroj ceni od 150 dolara za hiljadu kubnih metara ovog energenta, dok im je „Gasprom” odredio cenu od 169,20 dolara za prvi kvartal, odnosno 184,40 za drugi kvartal ove godine.

Za razliku o rusko-ukrajinske gasne krize u januaru prošle godine, ruski spor sa Belorusijom neće osetiti evropski potrošači, kako zbog toplog vremena i činjenice da nije u pitanju veliki dug, tako i zbog toga što Rusija može da zaobiđe Belorusije u snabdevanju evropskih potrošača gasom.

Belorusija je prošle godine uvezla 17,6 milijardi kubnih metara ruskog gasa, dok je preko njene teritorije za druge evropske zemlje transportovano 44,6 milijardi kubnih metara. Uprkos tome što su izvori u beloruskom ministarstvu energetike izjavili da će biti ograničen tranzit gasa ka Evropi, Aleksej Miler je rekao da će slati gas evropskim potrošačima kroz Ukrajinu u Poljsku.

„Beloruski ’Beltrangas’ nije tako elastičan, kao što je ’Naftogas’ Ukrajine. On nema mogućnosti da rasporedi resurse (gasa) unutar sistema, pa će biti prinuđeni da se dogovaraju, i to brzo”, kazao je Interfaksu izvor blizak „Gaspromu”, objašnjavajući da evropski potrošači ruskog gasa ne treba da se boje ponavljanja duge krize, kao što je bila ukrajinska.

Itar-Tas navodi, pozivajući se na ukrajinsku kompaniju „Uktransgas”, da je Ukrajina tehnički spremna da poveća tranzit ruskog gasa u Evropu. S druge strane, portparolka Ministarstva energetike Belorusije Ljudmila Zenkovič je rekla da se u tom ministarstvu i u „Beltransgasu” i „Beltopgasu” osnivaju operativni štabovi koji treba da koordinišu moguće ograničenje isporuka gasa domaćim potrošačima i delimičan prevod sistema na rezervni mazut.

Izvor u Ministarstvu energetike Belorusije kaže za RIA Novosti da ograničenje isporuka gasa može naneti ozbiljnu štetu beloruskoj privredi. „Niko ne uzima u obzir to da imamo preduzeća kojima je neophodno četiri ili pet dana, ili nedelja, kako bi obustavili proizvodnju”, rekao je taj izvor i dodao da je 15 odsto od ugovorenih količina gasa koje „Gasprom” namerava da ostavi u toku ograničenja dovoljno samo za snabdevanje malih potrošača.

Prema rečima Valerija Nesterova, analitičara jedne moskovske investicione banke, ruska odluka o obustavi isporuke gasa je verovatno „politički motivisana” uzimajući u obzir neslaganje Rusije i Belorusije o trojnoj carinskoj uniji ove dve zemlje sa Kazahstanom.

„Upotreba gasa kao instrumenta političkog pritiska se nastavlja”, kaže Nesterov.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je, inače, proteklog petka izjavio da je Minsk spreman da u januaru uđe u uniju, ali samo ako Rusija ukloni obaveze koje se odnose na naftu i naftne proizvode.

N. Radičević