Безнадежна такси регулација

Стигла је вест из Дирекције за јавни превоз да је одобрен захтев таксиста о повећањуценатакси услуга за 12 одсто. Цене такси услуга и број такси удружења у Београду сустрого контролисани.Ипак, то није спречило енормни растцена. Рачунајући и најновије поскупљење, од јуна 2003. године до данас, ценетакси услуга су повећане за 130 одсто.

Подаци довољно говоре да град није био успешан у обуздавању цена такси услуга.Град ову грану превозарегулише преко Дирекције за јавни превоз а то је потпуно бесмислено. Нити је превоз таксијем јавнинити га треба на тај начин регулисати.

Такси превоз није јавнијер га обављају приватна лица, која сама финансирају трошкове пружања услугаи примају приходе од вожње. С друге стране, људи који се возе таксијем то раде за свој рачун и из својихпотреба. Ту се тешко види икакав јавни интерес. Тешко је наћи аргументе зашто би уопште ико покушавао да контролише цене и учини такси превоз доступнијим. Вожња таксијем није неопходна за егзистенцију а у нашим условима то јеи луксуз. Притом је регулација ценатај луксуз учинила још скупљим.

Прво што треба урадити јестеукинути регулацију цене такси услуга. У том случају поједина такси удружења бивероватно подиглацене својих услуга,али би их остала удружења која то не учине натерала да се врате на претходни ниво. Удружења је већ доста и тешко би успешно, картелски, договаралаконтролу цена. Тада би требало донети нову одлуку:укинути ограничење броја такси удружења и дозволити да се такси удружење формира исто као било која друга фирма. Такође, морају се под хитно увести фискалне касе. И дозволити рад „независних таксиста” – који не биприпадалиниједном такси удружењу.Фискалне касе и остала већ уобичајена регулатива учиниле би њихов рад потпуно легалним.

Резултати би били следећи. У почетку би у бизнис ушли многи нови таксисти, привучени могућимприходима, но касније би конкуренција почистила вишкове.Много важнијеод укупног пада цена јесте то што бидошло до разлике у нивоууслуга. Цена за вожњу најскупљим „аудијем” неби била иста као вожња „стојадином” коме не могу ни прозори да се отворе. Тако би се створили условиза различите типове потрошача. Јер докле год постоји тражња за специфичном такси услугом постоји и простор да неки нови, мали предузетник улети и попуни тржишну нишу. Сви потрошачи би били на добитку.

Сада је, међутим, потпуно јаснокоме је у интересу да град регулише такси услуге – таксистима и такси удружењима. Кад већ нису способни сами себе да контролишу у држању високих цена, ограничавању уласка нових удружења и контроли „дивљих таксиста”, лепо је имати „тату” који о томе брине и све држи у реду. Тако ћемо сви ми и даље плаћати скупе и лоше такси услуге.

студент економије