Њујорк под водом

Њујорк, Шангај и Бомбај до 2080. године могли би да личе на Венецију, али не по архитектури, већ по обавезној употреби гондола за превоз, будући да ће бити под водом. Са друге стране, Венеција, Санкт Петербург и Холандија доживеће судбину сличну Атлантиди, јер ће их прогутати нарастајући водени таласи. На другом крају света – у Африци – биће велике суше, а међу људима ће завладати глад, болест и несташица воде.

Ово није сценарио неког од холивудских филмова који се бави тематиком "страшног суда", већ озбиљно упозорење међународне организације "Гринпис" на основу прецизних података о глобалном загревању. Иако су последице учинка "стаклене баште" по многима већ увелико измакле контроли човека, који се упорно и на све начине труди да обузда природу, научници сматрају да још није касно да се пробуди еколошка свест и процес заустави пре коначног уништења.

"Еколошка временска бомба откуцава" јер се глобално загревање приближава тачки после које нема повратка. На оваква упозорења, међутим, нимало не хају Сједињене Америчке Државе, највећи светски загађивач, одговоран за 25 процената емисије гасова који изазивају климатске промене у свету.

Према подацима Америчког секретаријата за енергетику, испуштање угљен-диоксида у САД порасло је за 18 процената од 1990. и предвиђа се да ће до 2030. повећати за још 37 одсто.

За тренутак се чинило да ће самит у јапанском граду Кјото (1997), где су се окупили лидери 160 земаља, коначно променити погубну судбину планете и зауставити последице глобалног загревања. Према усвојеном протоколу, земље потписнице обавезале су се да ће смањити испуштање гасова до 2012. године за најмање 5,2 процента у односу на ниво у атмосфери из 1990. Потпис је ставило око 150 представника земаља, али не и САД, које и даље упорно одбијају да га ратификују.

Упорно одбијање америчког председника Џорџа Буша да би прихватање такве обавезе био велики трошак за привреду, јер Америка издваја велика финансијска средства за развој и унапређење еколошких технологија, чини се да нимало нису умирили део јавности. Својеврсна опомена природе стигла је у виду топлотног таласа који је овог лета захватио највећи део земље и однео више од 150 живота. Овакве смртоносне врућине, према најавама научника, само су почетак реакције природе која се буни против нагомиланих отрова.

Ванредно стање у земљи било је повод бившем америчком председнику Билу Клинтону, који сада показује више слуха за питања глобалног загревања од свог наследника, да са премијером Велике Британије крене у кампању у 22 светска града. Будући да по овом питању није нашао заједнички језик са Џорџом Бушом, Тони Блер се састао са Арнолдом Шварценегером, гувернером Калифорније (једне од држава с високим процентом гасова "стаклене баште"), са којим се договорио о сарадњи на развоју нових еколошких технологија.

Уколико се планиране акције изјалове и развијене земље света наставе по старом, према предвиђању стручњака, последице такве еколошке политике свалиће се на оне који су најмање криви – на најсиромашније и најмање развијене земље. Тако ће глобално загревање највише погодити централну Азију, западну Африку, Индију и Египат, док ће најмање угрожене бити Велика Британија, Ирска, Аргентина, Уругвај, Чиле и Нови Зеланд, објављује часопис "Њу сајентист".