Санџак и(ли) Рашка

Санџак као федерална јединица у заједници са Србијом или са Црном Гором тренутно је, изгледа, само сан председника Народног покрета Санџак Џемаила Суљевића. Судећи по реакцијама представника водећих бошњачких партија у Србији, поновљена иницијатива лидера странке, која има неколико одборника у скупштинама Сјенице и Тутина, нема озбиљнију подршку међу Бошњацима у Србији.

Његову идеју, о којој је већ доста говорио уочи црногорског референдума о независности, један познатији бошњачки политичар из Новог Пазара кратко је прокоментарисао: "Суљевић је човек који воли да црта мапе". Суљевић, који је 90-их година прошлог века био у Странци демократске акције Сулејмана Угљанина и посланик у Скупштини Србије, данас је један од предводника струје која заговара опстанак Санџака у "авнојским границама" (шест општина у Србији и три у Црној Гори).

Међутим, Есад Џуџевић, председник Извршног одбора Бошњачког националног савета и посланик Листе за Санџак у републичком парламенту, истиче да су Бошњаци задовољни почетком остваривања својих мањинских права, а тај почетак се, према његовим речима, случајно или намерно, поклапа са мандатом актуелне владе, са којом је успостављен "релативно добар однос". Циљ Бошњачког националног савета је остваривање нивоа права какав имају војвођанске мањине. Тек кад се достигне тај ниво, сматра он, Бошњаци као "равноправан, интегративан субјект" могу да уђу "у утакмицу која се зове имплементација принципа европског регионализма у нашој држави". Представници странака за које гласа већина Бошњака у Србији, данас говоре управо о томе – европском регионализму и регионалној самоуправи за Санџак, са жељом да се задржи веза са око 90.000 Бошњака у Црној Гори кроз европске моделе прекограничне сарадње.

"Регион Санџака у Србији може да допринесе повезивању Србије са Црном Гором, али и са БиХ. Треба уважавати политичку реалност – Бошњаци могу да буду мост између расцепканих делова бивше СФРЈ, само треба мало разума. А Влада Србије не чини ништа да спречи политичку кризу у Санџаку – распуштањем СО Нови Пазар и Сјеница, као и непризнавањем резултата референдума за опозив Сулејмана Угљанина чак је и допринела томе", истиче Мирсад Јусуфовић, портпарол Санџачке демократске партије Расима Љајића.

Прича о регионализму дошла је после захтева за аутономију Санџака из већ помињаних 90-их година, због којих се и данас многи на спомињање Санџака – штрецну. Џуџевић наводи да је то тада био легалан и легитиман захтев, као одговор на репресију Милошевићевог режима. Ипак, многи Срби радије користе назив Рашка област. Када је почетком месеца у пријепољском листу "Полимље" објављен текст у коме се актуелизује питање статуса и имена Санџака, оштро је реаговао Општински одбор Демократске странке Србије, истичући да се "фалсификују историјске чињенице, за неупућене и занесене сервирају лажи о историји и судбини Санџака", уз историјска подсећања да је на том простору настала прва српска држава – Рашка, те да није нормално да се користе називи које су за то подручје користили турски и аустроугарски окупатори.

Заиста, некако се уврежило да се при спомињању питања Санџака мисли само на Бошњаке, а заборавља се на чињеницу да је укупан однос Срба и Бошњака у Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши практично пола-пола и да сви деле судбину грађана сиромашне и неразвијене области.

На ову примедбу Есад Џуџевић каже да ће регионална самоуправа Санџака заиста бити реална оног тренутка када је прихвате сви грађани Санџака, када буде у економском, политичком и сваком другом интересу свих грађана. Он додаје да је сам назив те будуће самоуправе техничко питање. "Ником не би могло да смета ако на табли стоји латиницом исписано Санџак, а ћирилицом Рашка област – важан је садржај, квалитет те регионалне самоуправе", каже Џуџевић.

Коментаришући Суљевићеву иницијативу, Мехмет Слезовић, копредседник Санџачког интелектуалног круга и бивши посланик Г17 плус у Скупштини СЦГ, смешта је у контекст кампање за локалне изборе у Новом Пазару и Сјеници. Слезовић каже да је оно о чему прича Џемаил Суљевић "анахроно и померено из реалности и нема неку политичку тежину". "Самом чињеницом да је Црна Гора постала независна држава стављена је тачка на ово питање. Више то није ствар једне регије, него питање међународне границе. Заиста су учињени неки крупни кораци у интеграцији Бошњака у демократске институције и процесе у Србији и то је неки путоказ којим Санџак данас иде и тешко је очекивати да тај процес крене у неком другом правцу", истиче Слезовић.