Скромно одмрзавање плата и пензија

Мокра Гора – Следеће године просечне плате и пензије моћи ће да порасту за око шест одсто, ако Влада Републике Србије буде применила формулу коју предлаже тим економских стручњака окупљених око билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) и Фонда за развој економских наука. Како је на Мокрој Гори открио Милојко Арсић, један од аутора „Посткризног модела раста привреде Србије у периоду 2011–2020. година”, економски стручњаци ће, између осталог, извршној власти предложити формулу по којој ће плате и пензије расти спорије од укупног економског раста. Учествујући на „Вивалди летњем форуму”, Арсић је најавио да стратегија предвиђа ограничења државне потрошње, дефинисање нивоа до кога држава може да се задужује, али и постепено смањење минуса у буџету.

– У периоду од 2011. до 2012. године предлажемо да просечне плате и пензије порасту за стопу инфлације, плус половину прошлогодишњег реалног раста бруто домаћег производа, односно свега што као земља произведемо за годину дана. Затим се, према нашем предлогу, до 2015. године примењује формула по којој укупна маса зарада расте колико и раст цена, плус половина раста БДП-а, док ће се пензије повећавати уколико економски раст буде већи од четири одсто – објашњава Милојко Арсић, који је уједно и економски саветник премијера.

Коликом повећању грађани и пензионери могу да се надају догодине уколико би влада прихватила предлог стручне јавности?

Ако се зна да је Међународни монетарни фонд (ММФ) за ову годину снизио пројекцију раста за Србију са два на 1,5 одсто, а планирана инфлација у 2011. години износи пет процената, онда то значи да би повећање плата и пензија следеће године могло да износи око шест одсто (пет плус 0,75). То конкретно значи да ће просечна зарада скромно порасти за око две хиљаде, а пензија за око 1.300 динара. Можда у овим бројевима лежи одговор зашто је модел опоравка готово два месеца био строго поверљив документ. Јер, за политичаре ће спровођење одлуке која предвиђа скромно повећање плата и пензија, нарочито после замрзавања личних доходака од новембра 2008, бити врло болно. Поготово када се зна да је следећа година предизборна, а по устаљеном правилу у том периоду јавна потрошња расте уместо да се смањује.

Зашто ће и држава и грађани у наредном периоду морати да стегну каиш?

– Постојећи модел раста више није одржив и Србија ће у наредном периоду морати више да извози, мање да увози, да смањи текућу потрошњу односно издатке за плате и пензије, али да повећа трошкове за инвестиције – објашњава Арсић како практично више немамо избора.

Посткризном стратегијом предвиђа се годишње смањење фискалног дефицита за 0,75 одсто како би се до 2015. јаз између прихода и расхода свео на један одсто бруто домаћег производа. Економски стручњаци дефинисали су и ниво до кога ће држава моћи да се задужује. Иако према процени професора Арсића јавни дуг Србије од око 32  одсто БДП-а није забрињавајући, Законом о фискалној одговорности држава ће се обавезати да он не пређе ниво од 45 процената свега што као земља произведемо за годину дана.

Део овог антикризног модела је и пореска реформа, која би, према најави Арсића, морала да буде бар приходно неутрална, мада се у једном делу предвиђа и повећање пореских прихода од око један одсто. То би уједно могао да буде још један камен око кога ће се владајућа коалиција спотаћи, јер се вицепремијер и министар економије Млађан Динкић противи било каквом повећању пореских намета.

– Стратегију смо показали Диани Драгутиновић, министарки финансија, и премијеру Мирку Цветковићу и наишли смо на позитивне реакције – казао је Арсић.

Зашто стратегију нисте показали потпредседнику владе Млађану Динкићу, интересовало је новинаре, јер је познато да се он противи повећању ПДВ-а у наредне две године.

 – На премијеру је да убеди чланове свог кабинета колико је овај документ важан. Уосталом, стратегија може да се примени и само у једном делу, не мора целовито – казао је Арсић.

Да није добро што се пореска реформа одлаже, сматра и Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије. Ипак, први човек ове пословне асоцијације не подржава „револуционарну” идеју министарке Драгутиновић да се ПДВ повећа три одсто. За привреднике је прихватљиво само кориговање основне стопе ПДВ-а.

– Нарочито подржавамо онај део који се односи на смањење пореских оптерећења зарада, јер ће пословној заједници то знатно смањити трошкове.

Постојећи модел монетарне политике по коме се чува ценовна стабилност оцењен је у стратегији посткризног развоја као добар. Аутори студије наводе како централна банка у наредном периоду не сме да дозволи јачање динара, али ни његово нагло слабљење.

На овај предлог, очекивано, замерке је имао Бранислав Грујић, председник пословног клуба „Привредник”. Иначе, његова асоцијација недавно је предложила модел по коме би курс требало да се веже за инфлацију. Према оцени Милојка Арсића, то би било лоше, јер на курс не утиче само инфлација, већ и низ других фактора и такав модел на дугорочном нивоу морао би да „пукне”.(/slika2)

Зашто не користите инструменте заштите од валутног ризика, питао је Арсић Грујића. Мислећи на оно што се стручно зове хеџовање, Арсић је Грујићу препоручио да куповином терминског уговора код банака практично пазари данашњи курс евра, након чега ће национална валута после шест месеци за њега постати потпуно предвидива.

– Нажалост, тај савет не може да се примени. Ко се овде хеџује може слободно да се убије – казао је Грујић тврдећи како овај инструмент заштите у банкама није довољно развијен.

----------------------------------------------

Закон уместо ММФ-а

На констатацију да би за Србију у предизборној години било најбоље да продужи аранжман са ММФ-ом како се јавна потрошња не би отела контроли, Богран Лисоволик, стални представник ове институције у Београду, одговара:

– Уколико влада и Народна банка то буду желеле, ми смо спремни да дискутујемо. Међутим, уколико предложена решења из Закона о фискалној одговорности буду усвојена, онда вам наша помоћ и не треба – поручио је Лисоволик.