Криза смањује популарност политичара

Економска криза оборила је рејтинг руском председнику Дмитрију Медведеву и премијеру Владимиру Путину за скоро десет одсто у последњих шест месеци. Ипак, више од половине становника Русије има поверење у председника и премијера. Да ли код нас грађани „кажњавају” политичаре због економске кризе, односно начина на који је решавају?

Светлана Логар из Ипсопс – Стратешки маркетинг каже да према њиховим истраживањима (која се раде једном месечно али се не публикују) рејтинзи политичара варирају у зависности од њихове тренутне политике. Она каже да неким политичарима рејтинг пада за пет а некима за десет одсто, али да нема ниједног политичара који има поверење више од половине испитаника и да их нема много којима верује између 40 или 50 одсто становништва. „Поверење у кризним моментима увек пада, то је психологија. Људи узимају у обзир да је глобална криза али очекују и да се нешто уради.”

„Сваког дана су се мењала мишљења. На пример, европске интеграције су им подизале рејтинг, а богаћење им је умањивало. „Шенген” је свакако позитивно утицао јер је показао да Србија иде у добром правцу, што је довело до скока поверења у владу. То су грађани умели да поштују. Генерални пад рејтинга постоји због кризе. Међутим, тај пад, од почетка кризе, није драматичан. Грађани јесу песимистични, али се више љуте када виде колико неки функционери зарађују. Афере такође обарају рејтинг, као и пад стандарда. У таквим условима власт највише губи”, каже Светлана Логар.

Марко Благојевић из Цесида оцењује да нема великог померања рејтинга политичара јер се сматра да се криза прелила у Србију, односно да је дошла споља. „У Србији 80 одсто грађана каже да трпи последице светске економске кризе. Рејтинзи се мењају у оној мери у којој криза утиче на Србију, а посао политичара је да бране народ од кризе. Онима којима су на вишим позицијама рејтинзи више падају од оних који су на нижим, али то је ипак незнатно.”

Миљенко Дерета директор Грађанских иницијатива каже да код нас политичарима не падају значајно рејтинзи услед кризе јер се од њих мало очекује. „Код нас је мање поверење у скупштину, владу и институције него у невладине организације. Поверење у политичку елиту је генерално пало. Суштина је у томе што је понуда годинама иста, немамо никакво освежење. У западним демократијама има понуде и алтернативе, као што су зелени или леви и десни центар. Код нас је све максимално устајало. Народ се боји несигурности и гласа за оне који обећавају брда и долине. Људи нису научили ништа о онима који дају празна обећања, не кажњавају оне који говоре неистину, па зато нема ни одговорности.”