Kriza smanjuje popularnost političara

Ekonomska kriza oborila je rejting ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu i premijeru Vladimiru Putinu za skoro deset odsto u poslednjih šest meseci. Ipak, više od polovine stanovnika Rusije ima poverenje u predsednika i premijera. Da li kod nas građani „kažnjavaju” političare zbog ekonomske krize, odnosno načina na koji je rešavaju?

Svetlana Logar iz Ipsops – Strateški marketing kaže da prema njihovim istraživanjima (koja se rade jednom mesečno ali se ne publikuju) rejtinzi političara variraju u zavisnosti od njihove trenutne politike. Ona kaže da nekim političarima rejting pada za pet a nekima za deset odsto, ali da nema nijednog političara koji ima poverenje više od polovine ispitanika i da ih nema mnogo kojima veruje između 40 ili 50 odsto stanovništva. „Poverenje u kriznim momentima uvek pada, to je psihologija. Ljudi uzimaju u obzir da je globalna kriza ali očekuju i da se nešto uradi.”

„Svakog dana su se menjala mišljenja. Na primer, evropske integracije su im podizale rejting, a bogaćenje im je umanjivalo. „Šengen” je svakako pozitivno uticao jer je pokazao da Srbija ide u dobrom pravcu, što je dovelo do skoka poverenja u vladu. To su građani umeli da poštuju. Generalni pad rejtinga postoji zbog krize. Međutim, taj pad, od početka krize, nije dramatičan. Građani jesu pesimistični, ali se više ljute kada vide koliko neki funkcioneri zarađuju. Afere takođe obaraju rejting, kao i pad standarda. U takvim uslovima vlast najviše gubi”, kaže Svetlana Logar.

Marko Blagojević iz Cesida ocenjuje da nema velikog pomeranja rejtinga političara jer se smatra da se kriza prelila u Srbiju, odnosno da je došla spolja. „U Srbiji 80 odsto građana kaže da trpi posledice svetske ekonomske krize. Rejtinzi se menjaju u onoj meri u kojoj kriza utiče na Srbiju, a posao političara je da brane narod od krize. Onima kojima su na višim pozicijama rejtinzi više padaju od onih koji su na nižim, ali to je ipak neznatno.”

Miljenko Dereta direktor Građanskih inicijativa kaže da kod nas političarima ne padaju značajno rejtinzi usled krize jer se od njih malo očekuje. „Kod nas je manje poverenje u skupštinu, vladu i institucije nego u nevladine organizacije. Poverenje u političku elitu je generalno palo. Suština je u tome što je ponuda godinama ista, nemamo nikakvo osveženje. U zapadnim demokratijama ima ponude i alternative, kao što su zeleni ili levi i desni centar. Kod nas je sve maksimalno ustajalo. Narod se boji nesigurnosti i glasa za one koji obećavaju brda i doline. Ljudi nisu naučili ništa o onima koji daju prazna obećanja, ne kažnjavaju one koji govore neistinu, pa zato nema ni odgovornosti.”