Закон регулише обавезну гаранцију

„Купили смо ЛЦД телевизор пре две године у продавници у Пожаревцу. Иако у гарантном листу стоји да произвођач даје гаранцију 24 месеца, увозник је у гаранцији дао 12 месеци, са обезбеђеним деловима за седам година. Пошто је тачно после две године телевизор престао да ради уредно смо га однели у овлашћени сервис у Пожаревцу, где смо чекали недељу дана да нам одговоре шта је са телевизором и да ли ће га поправити. На жалост коначан одговор је био да је плоча изгорела и да су покушали да нађу и замене оштећени део, али након неколико дана јавили су да делова нема. Упућени смо на увозника из Београда међутим они су нам јавили да делова нема за телевизор који смо платили скоро 80.000 динара. Интересује нас како да остваримо своја права и да ли ће се нешто мењати у овим прописима.”

Ово писмо стигло је на адресу „Потрошача” и само је једно од многобројних жалби купаца на однос трговаца када је реч о гаранцијама и сервисирању производа у предвиђеном року. Како се ускоро очекује доношење новог закона о заштити потрошача (почетком септембра) „Потрошач” ће у наредним бројевима покушати да протумачи најзначајније одредбе овог прописа које би требало да донесу највише користи грађанима Србије и чије ће последице осећати у свакодневном животу. Једна од новина је свакако обавезна гаранција од две године која ће сигурно знатно смањити број жалби на гаранције које су биле и најчешћа питања постављена нашој редакцији у последњих шест месеци. Како је најављено, нови закон садржаће свих 15 директива Европске уније и требало би да овдашњи купци уживају заштиту попут свих осталих у ЕУ. То значи да ће бити решене и области као што су туристичке услуге или потрошачки кредити, које се први пут код нас регулишу законом. Шта то све предвиђа садашњи, а шта би требало да донесе нови закон питали смо Зорана Николића, потпредседника Националне организације потрошача Србије, који је из угла ове организације представио овај сегмент заштите грађана Србије.

Да би стекли наклоност потрошача и да би победили конкуренцију многи произвођачи уводе бројне повољности. Једна од таквих, која би требало да буде заиста корисна за потрошаче, јесте продужена гаранција. Није ретка појава да се технички сложеним производима за које се издаје гарантни лист као главна карактеристика истиче управо податак од две, три или чак пет година гаранције. Но, како је то у стварном животу, најбоље илуструју бројне жалбе потрошача управо на ову тему.

Пример који је поменут одсликава сурову реалност на српском тржишту. Могуће је , дакле, да се ТВ пријемник поквари одмах након истека гарантног рока. Не остаје ништа друго већ да га однесете у овлашћени сервис који нема обезбеђене резервне делове, иако је законом прописан (и на гарантном листу написан) рок обезбеђених резервних делова седам година. Законски рок обезбеђених резервних делова износи пет или седам година у зависности од врсте производа. То значи да се увозник обавезује да ће у том периоду снабдевати овлашћене сервисе како би се осигурало исправно функционисање ових производа. Тако пише у закону... У практичној примени, нажалост, прибегава се оном другом правилу – правила постоје да би се кршила. Прописи прецизно дефинишу да је увозник или произвођач технички сложених и других производа,уз које се обавезно издаје гарантни лист,дужан да обезбеди сервисирање производа у сопственим или другим сервисима са којима закључујеуговор о вршењу сервисних услуга, односно о њиховом одржавању или поправци у току гарантног рока, као и након његовог истека;као и да обезбеди оригиналне резервне делове, прикључне апарате, прибор и другиматеријалбез којих се производ не би могао користитии њима снабде производе и сервисера, односно у времену које су предвидели као век трајања производа под нормалним околностима и условима употребе (поменутих петили седамгодина).Сходно наведеном свепроизвођачеи (или)увозникекоји поступају супротно овим одредбама мора да казнитржишниинспектор, а потрошач има право да заменипроизвод за исти или сличан.

Проблеми који настају на овај начин могу се веома лако решити. Потребна је доследна примена прописа, односно приликом увоза технички сложених производа мора се обезбедити одговарајућа количина оригиналних резервних делова која ће бити на располагању овлашћеним сервисима. Друга, може се рећи – драстичнија, ноћна мора потрошача јесте велики број поправки током трајања гарантног рока. Без обзира на врсту производа (пегла, фрижидер, телевизор, клима уређај, лаптоп) кварови су толико учестали да су поједини производи више у сервису него код потрошача. И ту се поставља питање с почетка: колико нам трајање гаранције заиста значи?

Просечан потрошач с правом очекује да производ исправно функционише током неколико наредних година. Стварност нас демантује у многим случајевима. Често се дешава да се одређени производ у првих неколико месеци квари више пута чиме се потрошачу намеће просто питање: да ли сам купио нов, односно потпуно исправан производ?

Ту почиње оправдано незадовољство које кулминира дужином оправке. Према постојећим законским прописима сваки такав недостатак на производу мора да се отклони у крајњем року до 45 дана. Међутим, овај период је опште прихваћен као једини рок. Некада није проблем у реалној немогућности сервисера да брже реагује, већ у одговорности централног сервиса и (или)увозника који су обавезни да доставе тражени резервни део. Осим тога, поставља се питање стручно-техничке оспособљености сервиса у Србији да адекватно обављају свој посао. Светски познати брендови морали би далеко више пажње да посвете правилној селекцији сервиса који ће их заступати. На тај начин ће одговорно стати у одбрану својих производа и на најбржи и најстручнији могући начин отклонити сваки недостатак. Излаз из ових и сличних непријатних ситуација представља нови закон о заштити потрошача који треба да буде усвојен првих јесењих дана ове године. У њему ће бити одредба која се односина обавезне (законске)гаранције и износи 2 (две) године. То практично значи да ниједан производ не сме имати краћи гарантни рок, док се и даље оставља произвођачима и увозницима могућност продужења истог у виду комерцијалних гаранција.

Оно што сваки потрошач може видети као личну заштиту јесте одредба којом се онемогућава досадашњи начин рада – сервисирањепроизвода. Наиме, ако се једна или више оправки робе испоље два или више пута у кратком времену, потрошач задржава право да захтева замену или смањење цене или да изјави да раскида уговор. Поред тога, знатно је смањен рок за отклањање недостатака. Законом је прописан разуман рок (уобичајено од 8 до 15 дана). При утврђивању разумног рока, као и значаја потешкоћа које је трговац створио потрошачу покушавајућида проблем отклони, узима се у обзир природа робе и сврха у коју је потрошач набавља. Што ће рећи, не може оправка клима-уређаја усред лета да траје 30 дана. На овај начин значајно се утиче на квалитет робе на српском тржишту и повећава позорност произвођача о њиховој одговорности.