Меркелова се „провукла“

После изборног маратона – 9 сати и 15 минута – Немачка је, у трећем кругу гласања, добила председника. Нови шеф државе је Кристијан Вулф (51), досадашњи шеф владе у Доњој Саксонији и кандидат владајуће коалиције демохришћана и либерала.

И ту се, отприлике, завршава прича о избору новог председника Немачке која се тиче овог политичара из редова Хришћанскодемократске уније и његовог будућег посла у председничкој дворцу Белви у Берлину. Све друго, а реч је о правој медијској лавини података, информација, анализа и коментара у вези са драматичним бирањем новог председника Немачке, везано је за име канцеларке Ангеле Меркел.

У већини реаговања на муке немачке канцеларке током траљавог успона кандидата Вулфа до председничке фотеље готово једногласан је закључак да се Меркелова „провукла“ на председничким изборима. Иако није директно одлучивано о њеној „глави“ нема сумње да су избори за шефа државе били досад најозбиљнији политички испит Ангеле Меркел у првој години њеног другог мандата на месту шефа немачке владе. Чињеница да се кандидат владајуће коалиције Вулф некако „провукао“ одмах је пала у сенку другог закључка да је његова „танка“ победа заправо значила тежак пораз Ангеле Меркел.

У многобројним политичким и медијским анализама на адресу канцеларке Немачке упућене су различите критике – од оних да је веома лоше организовала избор кандидата за шефа државе, да је потценила деловање опозиције, да су оперативци у редовима ЦДУ/ЦСУ и либерала траљаво контролисали чланице Савезне скупштине која је бирала председника до закључка да је 30. јуна заправо поражен начин рада Ангеле Меркел. Начин рада који, најкраће речено, гласи: „Доста, биће како ја кажем“.

Победа је, ипак, победа и чињеница да је кандидат владајуће коалиције на крају ипак победио даје Ангели Меркел, њеном кабинету и странкама на власти прилику да мало предахну. На руку им, уосталом, иде и чињеница да почиње главна сезона годишњих одмора када ће немачки бирачи, макар накратко, заборавити политику и политичаре. 

Предстојеће летње недеље Ангела Меркел мораће, ипак, да искористи радно. Неопходно је да, што брже, „закрпи“ све пукотине у владајућој коалицији, ућутка незадовољне политичке истомишљенике у редовима демохришћана, уразуми нервозне партнере из Либералне странке која бележи драматичан пад популарности међу бирачима... А све то како би спремна дочекала јесен када је очекују нови, веома озбиљни и политички и економски изазови за њену владу.

У целој причи о избору новог председника Немачке једна чињеница ипак иде на руку Ангели Меркел. Гласање у Савезној скупштини, утисак је, дефинитивно је „цементирало“ неспоразуме у редовима опозиције: социјалдемократа и Зелених, на једној страни, и Левице. СПД и Зелени напросто су се обрушили на Левицу оптужујући је да је одлуком да не подржи њиховог кандидата (Јоахима Гаука) заправо спречила да први човек са истока Немачке постане председник уједињене државе.

Левица, наравно, не остаје дужна и одговара да је лидер СПД-а Зигмар Габријел „правио рачун без крчмара“ и да је неразумно да дају подршку човеку другачијег политичког опредељења и при томе – свештенику. Ионако лоша атмосфера у редовима опозиције тако је доведена до усијања, што највише одговара владајућој коалицији и влади с Ангелом Меркел на челу.

Ж. Ракић