Молитва за плитак џеп у храму кинеског „шо-пинг мо-ла”

Они који редовно пазаре у Кинеском тржном центру у Блоку 70, кажу да овај простор познају као свој џеп. Тачно знају где ће наћи оно што им треба, са киме могу да се цењкају, а кога од „тврдих преговарача” ваља заобићи.

Људи који пак први пут дођу у овај храм робног шаренила, који већ годинама „ценовном политиком” прати спуштање животног стандарда, имају утисак да су се нашли у лавиринту у коме се наизглед без реда и смисла, тискају продавци и купци. Већ на прилазним тротоарима наслагане су кутије са свакојаком одећом и обућом, играчкама, пластичним цвећем, разним алатима, посуђем... Најмање сат времена је потребно само да се обиграју прилази згради, чија је и сама фасада окићена изложеним оделима за 2.000 динара, шеширима, кошуљама, каишевима, чарапама, вешом и осталом текстилном галантеријом.

Ненавикли на адете који владају у овом „шо-пинг мо-лу” препознају се и по томе што су се у Блок 70 запутили аутомобилом. Неискуство ће платити сатима безуспешних покушаја да нађу паркинг међу околним зградама, које су станари или превентивно обезбедили ланцима и катанцима, или су их већ својим комбијима запосели кинески предузетници. Из њих се из наручја у наручје, живим ланцем, износе кесе и картонске кутије пуне робе.  

Чим се нови артикли истресу на гомилу у неки од локала или испред њега, купци нахрупе у нади да ће за мале паре обући себе и чланове породице, или опремити домаћинство.

Оно што је сигурно, овде се може пазарити јевтино, а ако сте купац који не инсистира превише на квалитету, сва је прилика да ћете се задовољни вратити кући. Сезонска понуда је нарочито богата:

наочаре за сунце свих боја и облика коштају око 150 динара, ту је и широк избор летњих папуча по цени од 100 до 350 динара, купаћи костими не прелазе триста динара, торбе за плажу су четиристо, а за мараме ће трговци галантно рећи: „дај шта даш”. (/slika2)

На излазу, жена познаници задовољно показује пазарене ствари из пуне торбе – оклагију, једноделни и дводелни купаћи костим, кинеску вазу, папуче за мужа, шољицу за чај, веш за целу породицу и розе хаљину са шљокицама за ћерку тинејџерку – све за хиљаду динара.

Цене су, приметно, више у новој од две зграде овога комплекса. Вероватно су у ценовнике уграђени трошкови нешто већег комфора, пристојније опремљених локала и система вентилације. У новој згради Кинези су углавном упослили овдашње девојке и момке, па је и споразумевање лакше.

Ветерани куповине у Кинеском центру нуде опкладу „у понеку пару” да се крпицама одавде пуне и рафови бутика по граду. Па ко воли по вишеструко већој цени – нека тамо изволи. Поменуте познаваоце прилика у „новобеоградској Кини” препознаћете по томе што са собом не вуку кесе пуне робе, слалом кроз ходнике и слуђене купце возе без журбе, као да имају све време овога света. А многи изгледа и имају.

За све који су овде дошли на целодневни шопинг, отворени су кафићи, радње брзе хране, кинеских „специјалитета”, палачинкарнице, мењачнице, а ко би да срећу окуша и мимо трговачке сфере, ту је електронски рулет...

Љ. Перовић