Панично избегавање питања

Текст Снежане Ристић у прошлом броју „Културног додатка” „Политике” је још једна „димна завеса” ваше цењене ауторке, која служи само једном – паничном избегавању питања које сам отворио позивом на округли сто: Како се троши новац пореских обвезника у култури Београда и Србије, и ко све и на основу којих критеријума добија подршку наших институција? Зашто се новинари у Србији не баве истраживањем односа у култури, јавних конкурса и расподелом средстава, ако их ми као људи из струке позовемо, него нас лично нападају?

Постоји израз у енглеском: „blessed fool” – а он се на српском најбоље преводи са „благо неукима”. Шта зна ваша ауторка о томе како је могуће финансијски организовати или медијски презентовати једну компликовану и већ по теми „херметичну” конференцију, ако је исте недеље још два, а истог месеца још двадесет, наводно, истих таквих догађаја? Шта зна о томе како је довести важног предавача из света, ако он добије истоветан позив од пет „мајских фестивала” из Београда, од којих неки чак криминално користе референце Београдске недеље дизајна, BDW-а?

Или ако стране амбасаде и културни центри кажу, нормално, да не могу да подрже све те програме у мају, а Секретаријат за културу града Београда да немају више пара? А традиционални (малобројни) спонзори дизајна да им се јавимо следеће године кад боље ускладимо термине?

О посећености и корисности Београдске недеље дизајна за професионалце и грађане Београда: BDW никада није имао многобројније и посећеније пратеће градске програме, као што су радионице, премијере, ноћи дизајна. У сарадњи са важним институцијама и градом, бесплатно смо нашим суграђанима омогућили инспиративно додатно образовање.

Довели смо врхунске светске ауторе из области планирања града, креативних стратегија, дизајна светла, моде, образовања деце и еколошке архитектуре у Београд, да одрже радионице за професионалце, које су имале по стотину учесника. Истовремено, упркос невероватној киши која није престајала тих дана, Београдска недеља дизајна, BDW, оживела је кризом погођене представнике београдске привреде из широке области дизајна, што представља потенцијални пословни и туристички „Belgrade Design Guide”.

Свако вече „дизајн премијере” су испратили и страни новинари, који су били више него заинтересовани да виде и искусе најбоље што наш град има да понуди. И зато за крај – тај округли сто кога се ваша цењена ауторка плаши: BDW је пре свега добротворна и непрофитна иницијатива која не тражи кривце у Србији, у срамној замени теза „Политикине” ауторке, него вредно сваке године производи BDW за Србију. BDW би волео да му ова средина помогне ако се процени да је користан. Добио би, од свих институција ове државе заједно, мање од 10 одсто буџета као помоћ.

И те како смо, дакле, у „организационим проблемима”, како цинично „Политикина” цењена ауторка каже, јер није нормално, признаћете, да љубитељи дизајна финансирају овај важан градски догађај више од града и државе заједно... по пети пут заредом. Међутим, направили смо некако ову нашу јубиларну Пету београдску недељу дизајна, и наша чувена међународна конференција је заиста била најбоља до сада – са чак 30 светских суперзвезда, по мишљењу скоро свих релевантних ауторитета у свету и земљи, а пре свега по мишљењу посетилаца фестивала.

Погледајте на www.belgradedesignweek.com. Са тако мало институционалне подршке смо показали правац којим бисмо могли да идемо, и шта би Београд и Србија могли да имају сваке године од Београдске недеље дизајна. Следећи важан корак био би округли сто са свим важним чиниоцима администрације, културе и пословања у Београду и Србији, којима је стало до креативних индустрија и креативне заједнице. Са једним добрим, конструктивним договором за 2011. годину. То су једина признања и аплаузи за којима у Србији чезне BDW.