Panično izbegavanje pitanja

Tekst Snežane Ristić u prošlom broju „Kulturnog dodatka” „Politike” je još jedna „dimna zavesa” vaše cenjene autorke, koja služi samo jednom – paničnom izbegavanju pitanja koje sam otvorio pozivom na okrugli sto: Kako se troši novac poreskih obveznika u kulturi Beograda i Srbije, i ko sve i na osnovu kojih kriterijuma dobija podršku naših institucija? Zašto se novinari u Srbiji ne bave istraživanjem odnosa u kulturi, javnih konkursa i raspodelom sredstava, ako ih mi kao ljudi iz struke pozovemo, nego nas lično napadaju?

Postoji izraz u engleskom: „blessed fool” – a on se na srpskom najbolje prevodi sa „blago neukima”. Šta zna vaša autorka o tome kako je moguće finansijski organizovati ili medijski prezentovati jednu komplikovanu i već po temi „hermetičnu” konferenciju, ako je iste nedelje još dva, a istog meseca još dvadeset, navodno, istih takvih događaja? Šta zna o tome kako je dovesti važnog predavača iz sveta, ako on dobije istovetan poziv od pet „majskih festivala” iz Beograda, od kojih neki čak kriminalno koriste reference Beogradske nedelje dizajna, BDW-a?

Ili ako strane ambasade i kulturni centri kažu, normalno, da ne mogu da podrže sve te programe u maju, a Sekretarijat za kulturu grada Beograda da nemaju više para? A tradicionalni (malobrojni) sponzori dizajna da im se javimo sledeće godine kad bolje uskladimo termine?

O posećenosti i korisnosti Beogradske nedelje dizajna za profesionalce i građane Beograda: BDW nikada nije imao mnogobrojnije i posećenije prateće gradske programe, kao što su radionice, premijere, noći dizajna. U saradnji sa važnim institucijama i gradom, besplatno smo našim sugrađanima omogućili inspirativno dodatno obrazovanje.

Doveli smo vrhunske svetske autore iz oblasti planiranja grada, kreativnih strategija, dizajna svetla, mode, obrazovanja dece i ekološke arhitekture u Beograd, da održe radionice za profesionalce, koje su imale po stotinu učesnika. Istovremeno, uprkos neverovatnoj kiši koja nije prestajala tih dana, Beogradska nedelja dizajna, BDW, oživela je krizom pogođene predstavnike beogradske privrede iz široke oblasti dizajna, što predstavlja potencijalni poslovni i turistički „Belgrade Design Guide”.

Svako veče „dizajn premijere” su ispratili i strani novinari, koji su bili više nego zainteresovani da vide i iskuse najbolje što naš grad ima da ponudi. I zato za kraj – taj okrugli sto koga se vaša cenjena autorka plaši: BDW je pre svega dobrotvorna i neprofitna inicijativa koja ne traži krivce u Srbiji, u sramnoj zameni teza „Politikine” autorke, nego vredno svake godine proizvodi BDW za Srbiju. BDW bi voleo da mu ova sredina pomogne ako se proceni da je koristan. Dobio bi, od svih institucija ove države zajedno, manje od 10 odsto budžeta kao pomoć.

I te kako smo, dakle, u „organizacionim problemima”, kako cinično „Politikina” cenjena autorka kaže, jer nije normalno, priznaćete, da ljubitelji dizajna finansiraju ovaj važan gradski događaj više od grada i države zajedno... po peti put zaredom. Međutim, napravili smo nekako ovu našu jubilarnu Petu beogradsku nedelju dizajna, i naša čuvena međunarodna konferencija je zaista bila najbolja do sada – sa čak 30 svetskih superzvezda, po mišljenju skoro svih relevantnih autoriteta u svetu i zemlji, a pre svega po mišljenju posetilaca festivala.

Pogledajte na www.belgradedesignweek.com. Sa tako malo institucionalne podrške smo pokazali pravac kojim bismo mogli da idemo, i šta bi Beograd i Srbija mogli da imaju svake godine od Beogradske nedelje dizajna. Sledeći važan korak bio bi okrugli sto sa svim važnim činiocima administracije, kulture i poslovanja u Beogradu i Srbiji, kojima je stalo do kreativnih industrija i kreativne zajednice. Sa jednim dobrim, konstruktivnim dogovorom za 2011. godinu. To su jedina priznanja i aplauzi za kojima u Srbiji čezne BDW.