Ауторски хонорари за чистачице

КРАГУЈЕВАЦ – Економски факултет у Крагујевцу је већ пет година у фокусу овдашње јавности, али не због успеха професора и студената, већ због сумњивих послова водећих људи и појединих чиновника ове високошколске установе.

На жалост, ни надлежни републички органи се нису баш претргли да ствари истерају на чистац, иако је реч о крупним прекршајима у вези са полагањем испита и тешким финансијским малверзацијама у којима је држава, ако се докаже, била ,,заврнута" за вишемилионску суму.

Све је почело још крајем 2001. године када Наставно-научно веће овог факултета, мимо Закона о високом образовању, мења свој Статут и доноси одлуку да сваки студент, незадовољан оценом, одмах после првог изласка може поднети захтев да испит полаже на другом државном факултету, код другог професора, без обзира на то што му он није држао предавања нити га је икад пре тога видео.

Дуборези у закону

Према подацима са факултета, за укупно пет година, колико је измењени члан 10. Статута факултета био на снази, ову повољност искористила су 342 студента. Према речима неколицине професора овог факултета, који су најчешће били ,,камен спотицања" будућим академским грађанима, полагање испита код колега крагујевачки студенти су, највероватније, скупо плаћали.

– Колико знам, идеја о измени Статута факултета потекла је од тадашњег декана Илије Росића, који је имао добру развијену мрежу. Студенти, незадовољни мојом оценом, брзо су полагали испите код професора у Суботици или у Београду. После су се враћали овамо на факултет и настављали да студирају као да се ништа није десило, иако је Закон о високом образовању, у том делу, говорио само о могућности да студент затражи полагање пред Комисијом, тек након што би и по трећи пут био оборен – каже Радојица Савковић, редовни професор крагујевачког Економског на предмету Основи економије.

На захтев Комисије Министарства просвете, из априла 2005. године спорни члан Статута Економског факултета у Крагујевцу је измењен, али је остало питање шта ће бити са оним студентима који су положили испите мимо прописа.

Када је у лето 2002. године почело уређивање кабинета декана и других просторија до јавности су почеле брзо да допиру информације о новим ,,ексклузивитетима" на факултету. Највише пажње изазвали су необични дуборези у скупоценој храстовини, цепкање зачуђујуће високих уговора са извођачем радова и покушај да се ескивира Закон о јавним набавкама.

Ојађена држава

Уговор о опремању кабинета декана, у којем је тада седео Илија Росић, подразумевао је, између осталог, и постављање храстовог паркета са бордурама, а са свим осталим финесама вредност се попела до невероватних 804.400 динара, без пореза. Иако је, по висини уговора, у питању била набавка веће вредности, ,,Липа стил", извођач радова из Појата, изабран је без претходно расписаног јавног надметања, што је било противно Закону о јавним набавкама.

Да би се ствар ,,испеглала", тадашње руководство факултета је, брже-боље, наложило ,,цепкање" једног високог уговора на више њих мање вредности, а да се би се ово замешатељство до краја прикрило, за нове уговоре су накнадно прибављене понуде од алексиначких фирми ,,Јубел" и ,,Технолес", код којих, узгред буди речено, послови са Економским факултетом у Крагујевцу нису нигде ваљано евидентирани.

Касније је откривено да је оваквог ,,економисања" на Економском у Крагујевцу било још, случај је доспео до полиције и тужилаштва, а, на крају, крагујевачка Пореска полиција је фебруара 2006. године општинском јавном тужиоцу поднела кривичну пријаву против бившег декана Илије Росића и садашњег Слободана Малинића за утају пореза ,,тешку" више од 40 милиона динара.

Према речима редовног професора на предмету Стратешки менаџмент Стеве Јаношевића, једног од оних који је покренуо читаву ову ствар, реч је о класичној утаји пореза и поткрадању државе.

– Документи говоре да је и садашњи и бивши декан, један део примања запослених на факултету, и то већи, третирао као ауторске хонораре, за које се плаћа много нижи порез него кад је реч о платама. Да превара буде очигледнија, ауторске хонораре су примали чак и портири и чистачице. Због свега тога против Росића и Малинића су поднете кривичне пријаве, али проблем је у томе што надлежни органи немају снаге да се до краја ухвате у коштац са овим проблемом. Ако је држава покрадена, зашто ћути – пита се професор Јаношевић.