Сила није одговор на тероризам

ИНТЕРВЈУ
За неколико деценија Индија је од значајног политичког "играча" у свету прерасла у растућу економску силу. Према прогнозама америчких обавештајних структура, до 2020. године Индија ће уз Кину и САД бити једна од три најјаче светске економије. Као таква, она претендује да постане и стална чланица Савета безбедности УН, за шта тражи подршку широм света. Србија је ту своју подршку у УН Индији најпре дала, а затим, без објашњења повукла. Да ли из тих или неких других разлога, наши односи нису ни приближни онима из времена покрета несврстаних. О томе, као и проблемима и успесима са којима се Индија суочава, разговарали смо са амбасадором Индије у Србији, Њеном екселенцијом Лаванјом Прасад.

• Пре непуних месец дана Мумбаји (бивши Бомбај) потресао је низ експлозија у којима је погинуло скоро 200 људи. Да ли се најзад зна ко је то и због чега урадио?

– Ми још увек немамо конкретна имена, али постоје јаке индиције. Индија сумња да инспирација за ове нападе потиче из Пакистана. Премијер Манмохан Синг је врло озбиљан човек и он не би без чврстих разлога и доказа показао на Пакистан као место одакле су починиоци тог терористичког акта дошли. Ако пакистанска влада није била директно умешана у те терористичке нападе, сигурни смо да је знала за њихову припрему и да је имала могућности да их спречи. На територији Пакистана се налазе кампови за обуку терориста. Чак је и пакистанска влада ухапсила неколико осумњичених за припремање најновијих напада на авионе у Британији. Због тога су се наши односи са Пакистаном поново погоршали.

• Да ли ће, због ових терористичких напада, Индија још активније учествовати у глобалној борби против тероризма?

– Ми против тероризма ратујемо много дуже него Запад. Ми смо се суочавали са њиме много пре 11. септембра 2001. Једино што то Запад није видео до тада на такав начин. Знамо да претерана употреба силе није одговор на тероризам и може да донесе само још више насиља. Ми имамо своје начине за његово гушење, и показало се да су ефикасни. Видите да је тероризам у потпуности искорењен у Пенџабу, а био је велики индијски проблем. Индија учествује у борби против тероризма, али на свој начин и не планирамо да ту борбу ескалирамо. Ми смо лидери у борби против тероризма, али не желимо ескалацију насиља.

• Индија са већином својих суседа има проблема. Пакистан, доскоро Кина, Бангладеш, Мјанмар... Како то објашњавате?

– Разлоге је потребно тражити у историји. У време Нехруа и Индире Ганди Индија је била врло централизована држава, али у исто време и јако стабилна. Још тада смо били демократска земља, док су се наши суседи још увек борили са концептом демократије. Они су се осећали угроженим величином Индије, демократијом и стабилношћу. Тада је Индија имала изузетно блиске контакте са СССР-ом и у региону је сматрана као промотор совјетске доминације. Одличан повод за антагонизацију суседних држава, које је подржавао други хладноратовски блок и обрачун тадашњих суперсила. Иако је хладни рат давно завршен, а Индија је и даље највећа демократија и економија у региону, последице тог антагонизма се и даље осећају.

• Да ли то значи да Индији не смета чињеница што Србија извози наоружање у Мјанмар?

– Апсолутно не смета. То је потпуно легални и легитимни комерцијални однос и ми немамо ништа против тога.

• Уз Кину, и Индија бележи највећи раст војног буџета, у релативном и апсолутном износу. Ове године 2,5 одсто БНП-а Индије се издваја за војну потрошњу, што је за 7,3 одсто више у односу на претходну годину. Тренутно Индија троши преко 20 милијарди долара на војску. Да ли сте ушли у трку у наоружању?

– Не. Индија не учествује ни у каквој трци у наоружавању. Наша политика је јасна. Ми смо једина земља која има нуклеарно наоружање и јасну, законом дефинисану доктрину да га никада неће употребити прва. Наша војна моћ служи искључиво као фактор одвраћања, а никако агресије. Ми знамо и да се Пакистан и Кина наоружавају, али нам они нису циљ. Ми се не спремамо за сукоб, већ својом војном силом желимо да одвратимо било какво размишљање о оружаном решавању проблема. Наглашавам да смо са Кином на путу да створимо пријатељске односе. Решавамо граничне проблеме, повећавамо обим трговинске сарадње, а до јуче смо били на граници перманентних сукоба. Индијци су мирољубив народ, а таква је и наша држава.

• Раст војне моћи је последица и фантастичног развоја економске моћи Индије. За ову годину је предвиђен раст БНП-а од 6,9 одсто, а сада је већ 8,1 одсто. Индија доживљава експлозију средње класе, која се сада процењује на око 300 милиона људи. Ипак, и даље је сиромаштво главни проблем, 80 одсто популације живи испод границе сиромаштва. Да ли Индија има решење за то?

– Зар не мислите да је управо чињеница што се средња класа и даље увећава најбољи показатељ да радимо на решавању проблема сиромаштва? Што се тиче средњообразованих и високообразованих кадрова, они су у све бољој позицији после либерализације наше привреде и доласка страног капитала. За најсиромашније не постоји само један већ мноштво програма, који омогућавају локалним заједницама да се суоче са тим проблемом. Нама је циљ да људи у селима добију одређене фондове, којима ће сами располагати и омогућити самозапошљавање. Најбољи примери за то су панчајати, петочлани локални савети који стотинама година већ управљају селима. Влада им директно даје одређена средства на располагање која они најчешће користе за развој локалне инфраструктуре и запошљавање својих становника. Вредност панчајата је видео још Раџив Ганди и институционализовао их је у данашњој форми. Тај програм траје већ двадесетак година и показао се изузетно успешним.

-----------------------------------------------------------

Србија Гледа на запад а Индија на исток

• Чини се да односи Индије и Србије нису на нивоу на коме би могли да буду?

– Србија сада гледа на запад, што је логично и природно. Она је и географски и политички део Европе, и ми то разумемо. Индија "гледа" на исток и окреће се земљама АСЕАН-а са којима има све бољу сарадњу, међутим, пословни људи из Индије желе да улажу и у Европи, па и у Србији. Доскорашња политичка и економска нестабилност у вашој земљи деловала је као фактор одвраћања наших пословних људи. Надамо да ће решењем статуса Космета и наставком економског развоја и тај проблем бити уклоњен. Индија има одличне односе са земљама у окружењу, па не видим због чега не би могла имати и са Србијом.