ТАБЛИЦЕ НА ЧИШЋЕЊУ

Пошто су се обрачунали са стечајном мафијом и друмским разбојницима, а по признању самосталне и суверене Црне Горе, поједини министри из владе Србије латили су се решавања проблема држављанства "српских Црногораца", што људи, што кола. Прво питање експедитивно је решено доношењем Закључка којим се црногорским држављанима који имају пријављено пребивалиште на територији Србије омогућава пријем у држављанство Републике Србије. Друго питање, питање "држављанства" аутомобила на таблице ЦГ која се возе у Србији, остало је једна од горућих тема овог лета. Температуру додатно подижу опречне изјаве министара који или предлажу пререгистрацију за ситне паре, или саму могућност пререгистрације укидају. У овом тренутку нико не може чак ни оквирно да каже како ће се решити статус возила са црногорским таблицама. Правно посматрано, међутим, ситуација је јасна: (1) Србија и Црна Гора су две самосталне државе; (2) одвајањем Србије и Црне Горе аутомобили са таблицама ЦГ постали су аутомобили са страним таблицама; (3) у складу са важећим прописима грађани Србије не могу управљати возилима са страним таблицама, изузев ако имају пријављен боравак, односно радну визу те земље. Ерго, грађани Србије са боравком у Србији не могу возити аутомобиле са таблицама ЦГ у Србији.

Шта онда преостаје таквим власницима аутомобила са таблицама ЦГ? Једноставно - пререгистрација. Како? Уз измирење свих царинских и пореских обавеза и испуњење прописаних стандарда за увоз половних аутомобила (евро-3). То конкретно значи да је на грађанима да оду до најближе царинарнице и да сами пријаве своје возило како би платили увозне дажбине. У супротном, сматраће се да крше закон и неће моћи да региструју ауто у Србији, а ако га извезу у иностранство неће моћи да га врате у Србију без спровођења царинског поступка. Уколико се нешто не промени, сваки аутомобил са црногорским таблицама у Србији третираће се као "неоцарињена роба". Када полиција установи овакво противзаконито поступање она може да путем пријаве покрене царински прекршајни поступак. У том случају царина има право "заплене неоцарињене робе" док се прекршајни поступак не оконча.

Регистрација аутомобила на таблице ЦГ на овако описан начин показаће се практично немогућом за велики број возила која се у Србији налазе, јер је познато да она не задовољавају евро-3 стандард. Отуд и незадовољство власника аутомобила ЦГ у Србији.

Чињеница је, међутим, да је последњих десетак година држава у више наврата дозвољавала пререгистрације аутомобила, најпре оних из источне Славоније, а затим и возила из Босне и Херцеговине и Црне Горе (у два наврата - 1998. и 2000). Последња у низу дозвољених пререгистрација одиграла се прошле године и тицала се возила грађана Косова и Метохије стране регистрације за која није спроведен царински поступак. У свим случајевима прелазило се преко прописаних строгих стандарда за увоз возила, укључујући како годиште аутомобила тако и еколошке стандарде, а такав уступак се наплаћивао вишом таксом за регистрацију. Потреба истог поступања у сличним случајевима и захтев равноправности свих грађана Србије налаже да се исто решење изнађе и данас, а да ли ће тако заиста и бити време ће показати.

Једно је сигурно - влада је стављена пред непријатну дилему: да ли казнити многобројне грађане који су стриктно поштовали прописе, уредно плаћали дажбине на увоз аутомобила и куповали оне са еколошким мотором, или казнити оне који покушавају да изиграју закон и царинске прописе? Јер, да се не лажемо, већина "власника" возила на табле ЦГ управља овим возилима у Србији на овлашћење црногорског држављанина, а с циљем избегавања плаћања царине у Србији. Ако такво понашање раније и није санкционисано, то га свакако није учинило законитим. Боли ме само што се као главни заштитник права и прописа ове земље у овој епизоди јавља министар који се јавно изјашњава да не признаје пресуде највише судске власти у Србији. Али, то је већ нека друга прича…

С друге стране, каква је корист од забране пререгистрације? Зашто оставити десетине хиљада породица у Србији без аутомобила, односно присилити их да исте продају у иностранству по знатно нижим ценама (нпр. назад у ЦГ) кад већ нисмо санкционисали бесправну градњу и сличне недозвољене појаве? Зашто да држава радије себе лиши могућности да прикупи у касу неколико десетина милиона евра од таксе за пререгистрацију, него да суседној држави, која се већ окористила новцем српских грађана услед ниских царинских стопа на увоз аутомобила, додатно понуди аутомобиле испод реалне тржишне вредности? Уосталом, ако се нелегално стечена имовина Законом о екстрапрофиту дала "очистити", зашто су таблице ЦГ толико блатњаве?

За крај, нерадо се морам сложити с изјавном једног од министара с почетка приче (познатијег по изјави "ако закон није добар, не мора да се поштује" ): "Закони постоје и мењају се. Уредбе постоје и доносиле су се". Зато треба очекивати да у најскорије време још једна уредба о пререгистрацији угледа светлост дана, а државни буџет сјај новца. Јер ако је ово решење проблема 50.000 породица, можда тако и треба да буде. Али не за 300 евра. Не на уштрб пола милиона породица које су своје обавезе редовне измиривале. Већ уз одговарајућу накнаду одређену у складу са свим релевантним критеријумима (запремина мотора, снага мотора, година производње и др.), а која може држави приближно да надокнади изгубљене приходе од неплаћене царине и пореза. Јер ако је комшији већ цркла крава, не мора баш и ауто.

Асистент на Правном факултету Универзитета у Београду