Није само важно живети дуже

Многи су склони да мисле да са старошћу престају да делују чиниоци родне неједнакости и предрасудне стереотипизације полова, који су иначе редовни пратиоци у животу младих и зрелих мушкараца и жена. Такво мишљење се заснива на увиду да старост подједнако погађа оба пола, да их као такве друштво подједнако одстрањује из својих функционалних средишта и маргинализује, те да стога отпадају разлози који утичу на разне облике родних неједнакости у току биолошког и социјалног активног живота. То је само делимично тачно у смислу да старење и старост погађају и мушкарце и жене и чине их друштвено рањивом и ризичном групом.

Са старошћу данас долази један преокрет у односима између полова који иде у корист женског рода. То је чињеница да данас готово у свим земљама, а нарочито оним најразвијенијим, расте очекивано трајање живота код жена и, што је нарочито значајно, повећава се разлика између мушкараца и жена у погледу дужине очекиваног живота. То конкретно значи да данас у становништву већине земаља у добу од 65 година навише доминирају жене и што се повећава старосна доб то их има све више. Да ли ово значи да жене у старости доживљавају реевалуацију (превредновање) свог друштвеног положаја, да добијају коначно признање и „награду“ од друштва за све оно што су дале друштвеној заједници, а што тада када су давале није било адекватно цењено (не само репродукциони допринос, него и економски, политички, културни итд.).

Делимично се ова чињеница може и тако тумачити. У савременим друштвима жене дуже живе од мушкараца и то јесте једна „родна привилегија“ уколико је живот основна људска вредност. И јесте напредак, будући да су жене у ту ситуацију доспеле тек од друге половине 20. века. Пре тога жене су живеле знатно краће од својих вршњака, ретко су достизале дубоку старост, а многе су више умирале у средњој доби, па чак и веома младе. То је била последица непостојања хигијенских и медицинских услова који би их штитили од изложености разним болестима, нарочито у трудноћи и приликом порођаја, али и због великих радних терета које су жене подносиле поред великог броја трудноћа и послова у домаћинству.

Ако је тако, зашто инсистирамо на родним неједнакостима у старости? И ко је њихова највећа жртва? Нису ли то сада мушкарци који живе краће или су то опет жене и како? Дужи живот је свакако вредно постигнуће и оно је резултат општег побољшања друштвених услова живота становништва, нарочито у најразвијенијим деловима света. Али када говоримо о животу у старости, а нарочито дубокој старости, поставља се питање квалитета живота. Није важно само дуже живети, него и како се живи тај продужени људски век. Када погледамо параметре стандарда живота у старости као што су економски, финансијски, социјални, културни, политички, породични итд. онда уочавамо да су жене и даље по многима од њих у инфериорнијој позицији или у односу на вршњаке или у односу на остале старосне популационе групације.

Велики број савремених друштава, чак и најразвијенијих, суочава се појавом феминизације сиромаштва у старости. Према скорашњим америчким проучавањима, четири фактора доприносе томе: дужина старости, удовиштво, самачки живот у зрелом добу и рад на секундарним радним тржиштима. У нашој ситуацији овим факторима треба додати и живот на селу и рад у пољопривреди. Показује се, дакле, да оно што је предност жена у старости – дужи живот, у ствари са становишта економских чинилаца јесте њихова слабост. Жене у старости трпе и даље последице своје инфериорније економске и финансијске позиције из ранијег доба, на које се још надовезује и одсуство брачног партнера чији би приходи могли да буду значајна подршка и олакшање за подношење терета дубоке старости.

Када је реч о социјалним параметрима положаја старих обично се има у виду изолованост старих људи. Томе значајно доприносе две прекретне животне тачке у старости: одлазак у пензију у раној старости и прелазак у домски смештај у дубокој старости. Оба догађаја неминовно воде ка повећаном степену искључивања из друштвеног живота. Али у тој ситуацији постоје и корективни механизми. Веома значајан је: породица старих људи, а ту предност имају жене.

Професорка универзитета