Дужи радни век Европљана

Све дуговечнији Европљани, мораће и да раде дуже, уместо да у поодмаклим годинама уживају пензионерске привилегије, упозорила је јуче Европска комисија.

Запослени у Америци одлазе у пензију просечно са 65 година живота, у Јапану са 70, становништво ОЕЦД-а са 63,5 година, док све крепкији Европљани стижу до мировине, просечно са 61,4 године живота, подсећа званични Брисел. Европа мора да заустави тренд раног напуштања производног процеса уколико жели да избегне колапс сопственог пензионог система, упозорила је јуче Европска комисија, предлажући чланицама Уније хитну и радикалну реформу.

Французи данас одлазе у пензију са 59,4 године, Грци са 61, а Немци са 62, истиче Еуростат.

Први наговештаји продужетка радног века у појединим европским државама ( Грчка, Шпанија, Португалија, Француска...) већ су овог пролећа изазвали бурне протесте. У међувремену, Европска комисија инсистира да анемични привредни раст, растућа армија незапослених и забрињавајући буџетски дефицит широм Уније озбиљно угрожавају фондове пензионог осигурања унутар ЕУ који се пуне доприносима запослених. Истовремено, демографија ради против Европљана, процењује званични Брисел. Уз низак наталитет, Европљани су данас све виталнији, животни век становништва на Старом континенту у последњих пола века продужен је за пет година, до 2060. године могао би да се продужи за још седам година, наглашава извештај ЕК. Просечан век становнице ЕУ данас иначе износи 81,9 година, а Европљанина 78,6 година.

Бројчани јаз између броја запослених и оних старијих од 65 година у ЕУ истовремено све је већи. Данашњи однос, четири запослена на једну особу изнад 65 година живота, снизиће се до 2060. године на однос два радника према једном евро-пензионеру.

„Пошто већ живе све дуже, Европљани би или требало да раде дуже, или да се суоче са драстичним мањком средстава у пензионим фондовима, упозорила је Комисија.

Колико ће Европљани радити дуже у будућности, за сада је неизвесно. Грчки синдикати су за сутра ( четвртак) заказали генерални штрајк управо поводом предлога закона о драстичном продужењу радног века запослених (на 65 година живота), али и новим методама за брже отпуштање запослених.

„Предлог новог закона о пензијама доводи у питање јединство владајуће странке ПАСОК”, коментарише дневник „Катимерини ” из Атине. Најмање тројица посланика ПАСОК-а најавили су да ће у четвртак у Парламенту највероватније гласати против Папандреуовог предлога закона о пензијама.

Богатије европске економије опрезно најављују реформе радног права, уз увођење каснијег одласка у пензију између 2012. и 2018. године. Званични Мадрид и Берлин пустили су предлог закона који помера старосну границу за одлазак у пензију на 67 година живота.

У Великој Британији запослени ће од 2016. године ићи у пензију са 66 година, док ће Италијани и Италијанке од 2012. године моћи у мировину са 65 година.

Поводом најаве драконских реформи пензионог система унутар ЕУ, европски синдикални покрети заказали су масовне демонстрације 29. септембра у Бриселу, где очекују 100.000 учесника, јавља АФП.

Т. В.