И кредити „гурају” извоз

Од почетка јануара до краја маја Србија је извезла робу за 2,66 милијарди евра, што је за 18,1 одсто више него у претходној години. Поред ове лепе вести, званична статистика саопштава још неколико пријатних података из спољне трговине. Дефицит у трговању са светом био је мањи за 13,8 одсто него у истом периоду прошле године, јер је петомесечни увоз вредан 4,75 милијарди евра само за 1,6 одсто премашио вредност увезене робе у периоду јануар – мај 2009. А када би и у децембру 2010. вредност извоза покрила 61,2 одсто увоза, као што је био случај у мају (у истом месецу лане 59,8 процената), ето дебелог разлога нашој влади да саопшти свету да криза више „не станује” у Србији.

Пословично обазриви економисти ипак упозоравају да наоко лепе бројке петомесечних кретања у спољнотрговинској размени не указују на убрзани раст српске економије од почетка године, што би неки можда могли да закључе. Они кажу да би Србија могла с правом да се хвали наведеним високим двоцифреним повећањем вредности извезене робе у првих пет месеци ове године да се тај раст не пореди с мршавим резултатом у истом периоду 2009. Подсећања ради, извоз робе и услуга изражен у еврима прошле године је смањен за око 17, а у доларима чак за 22 одсто.

Петомесечно повећање извоза, нажалост, није дошло ни као последица повећања производње. Јер, аутори последњег броја билтена Економског института „Месечне анализе и трендови” (МАТ) указују да се индустрија још споро опоравља од прошлогодишњег пада производње од 12,1 одсто. Додуше, даљи пад је заустављен у септембру 2009, али од тада она углавном стагнира.

Аналитичари привредних кретања Центра за научно-истраживачки рад Привредне коморе Србије указују да је велики раст извоза у првих пет месеци ове године остварен пре свега захваљујући повећању пласмана производа црне и обојене металургије, као и пољопривредних производа. Чињеница да је реч о битним производима у структури српског извоза указује на тенденцију да би се позитиван раст извоза могао наставити и у наредном периоду. Поред тога, на петомесечне резултате одређени утицај је имао и пад вредности динара у односу на евро, који је стимулисао извоз и учинио да он расте брже од увоза, тврде истраживачи ПКС. Неки аналитичари примећују да је повећању извоза и спором расту увоза допринела и осетно нижа домаћа тражња.

Србија је од почетка јануара до краја маја највише извозила гвожђе и челик – за 364 милиона долара, обојене метале – 261 милион долара, електричне машине и апарати – 196 милиона долара, житарице и производе од њих – 173 милиона долара и поврће и воће – за 169 милиона долара, што чини 32,4 процента укупног извоза.

У мају ове године извоз је вредео 616 милиона евра, увоз око милијарду евра, а дефицит 390 милиона евра. У односу на мај прошле године, извоз је повећан за 17,8, а увоз за 15,1 одсто, па је дефицит био мањи за 11,1 одсто. Вредност извоза у мају била је највећа од октобра 2008. године, али је још далеко мања од рекордне вредности из јула 2008, када је извоз вредео 727 милиона евра.

Судећи по кретању у првих пет месеци, увоз би до краја године требало све више да расте. Томе ће се највише обрадовати „кључари државне касе” јер раст увоза на који се плаћа царина и ПДВ повећава буџетски приход.

У првих пет месеци 2010. примања буџета забележила су апсолутни пораст од 16,5 милијарди динара у односу на исти период 2009. године, тако да су и износила укупно 248,1 милијарду динара. Ово повећање представља реални раст од 2,7 одсто. При томе приходи од ПДВ-а у првих пет месеци ове године показују опоравак, односно реалан раст за 3,6 одсто у односу на исти период претходне године, док су приходи од царина реално нижи за готово 17 процената. Приходи од акциза су од почетка године износили 44,3 милијарде динара, што је готово шест милијарди више него у претходној години, показује рачуница аналитичара МАТ-а.

Занимљива је опаска Стојана Стаменковића, уредника поменутог билтена, да су бенефицирани потрошачки кредити од почетка године утицали на повећање производње кућних електричних апарата, али истовремено и на њихов извоз. Иначе, највише се увозила нафта и нафтни деривати – за 509 милиона долара, природни гас – 506 милиона долара, обојени метали – 239 милиона долара, па електричне машине и апарати – 239 милиона долара и друмска возила – за 216 милиона долара, што је 26,6 одсто укупног увоза.

Оно што охрабрује у повећању овогодишњег извоза, примећује Стаменковић, јесте и чињеница да је у увозу све веће учешће сировина и полупроизвода, што указује да у другом полугођу треба очекивати већи раст индустријске производње. По његовим речима, око три одсто за целу ову годину.

А. Микавица