Шеф кривац за стрес

Због трке са временом и новцем, скоро 40 одсто становника Србије налази се под стресом високог интензитета. Такав стрес је тешко држати под контролом, а највећи извор стреса је посао који радимо.

Ово је закључак недавних истраживања психичког стања нације у Институту за заштиту здравља "Батут", који је водила Весна Томић, психолог. Материјала је вероватно имала напретек.

Можемо као пример узети службенице у банкама. Биле су пресрећне када су после отпуштања у пропалим банкама добиле посао у страним. Модеран, дивно уређен радни простор, углађене странке, шеф који као да је увек присутан, а нечујан и невидљив. Али, због радног времена које се све чешће завршавало пред поноћ, због посла који их је затрпао, али највише због такмичарске атмосфере, лишене хумора и одсуства осећаја да се припада тиму, у запослене се усељавала друга врста неспокоја: стрес.

Године тешког живота

Стрес на послу је индивидуална категорија. Неко на послу може брже, неко спорије да се прилагоди променама. Неко не може – никад. Осим тога, године тешког живота, за већину становништва увек на ивици беспарице, страх за егзистенцију своју и своје породице, а током месеци бомбардовања, и страх за голи живот оставили су траг на психи целе нације.

Др Зоран Ђурић, психијатар из Специјалне психијатријске болнице "Др Лаза Лазаревић" у Београду, бројку од 39 одсто људи који се налазе под високим стресом сматра врло реалном, али је везује пре свега за особе који раде повремено или импровизују неки посао да би обезбедиле голу егзистенцију. Скала стреса је врло различита: под стресом су и лекари или новинари који се, на пример, боре за бољи статус, са жељом да се допадну, да буду бољи од конкуренције или да посао заврше у задатом року, али др Ђурић сматра да су под стресом највишег интензитета заправо највише индустријски радници који су изгубили посао, јер привреда стоји, затим они који су из рата изашли психички оштећени, расељене особе, избеглице...

– Пилула за стрес још није измишљена. Неком пацијенту коме "лупа" срце због стреса кардиолог може дати лек, али мојим пацијентима који се жале на безнадежност, који ми кажу да је за њих све немогуће и све изгубљено, не могу дати пилулу која ће им променити мишљење. Можемо им дати пилуле која ће им смањити потиштеност или раздражљивост и пружити им психолошку или психијатријску потпору. Али, стрес чини своје. Ми смо друштво у транзицији и више ништа није поуздано, па чак ни послови за које се традиционално сматрало да су загарантовани до краја радног века, на пример, у судству или здравству. Сада се у многим институцијама и фирмама стално праве неки спискови и тај осећај несигурности стално притиска људе – каже психијатар Ђурић.

Наш саговорник примећује још једну занимљивост: брига о послу, односно егзистенцији и код нас расте на таблицама стреса. Наиме, некада су, подсећа др Ђурић, постојале врло карактеристичне културолошке разлике у доживљавању стреса у нашој средини и, на пример, у развијеним западним земљама. Тако је највећи стрес у Америци био губитак радног места, па губитак брачног партнера, а губитак детета, на пример, био је тек на шестом месту. Код нас је губитак детета увек био на првом месту скале стреса, на другом месту је губитак породичне стабилности, односно развод, а губитак посла је тек на петом-шестом месту. Брига за посао, као најјачи чинилац егзистенцијалне угрожености, сада дефинитивно и код нас постаје све више доминирајући узрок стреса.

Позитиван стрес

Психијатри додају да је структура личности најбитнија и за начин на који ћемо се борити са стресом, али и са новим изазовима на послу. На семинарима, кроз које су у великим београдским компанијама већ прошли многи запослени, људима се говори да морају да дају максимум од себе и да раде најбоље што знају, али се исто тако поучавају да се после радног времена посвете себи, породици, стварима које им значе.

Психолози објашњавају да стрес на послу може да буде позитиван и тада проузрокује еуфоричност, поузданост, велику мотивацију, спремност да се прискочи у помоћ, самопоуздање, марљивост, креативност... Стрес који, међутим, уништава човека, па и сваког десетог житеља Србије је такозвани негативни стрес. То су емоционални и психички притисци, шокови, који проузрокују чак и физичке тегобе, па људи под високим стресом често осећају болове у грудном кошу или желуцу.

Списак узрока који су нас довели до стреса врло је дуг и баш зато појединац на многе од њих не може да утиче. Шта најчешће запослене тера у очај и производи стрес? То су, међу првима, захтевни шефови или непријатни сарадници. Без обзира на то да ли вуку конце или се налазе на најнижој степеници на пирамиди успеха могу имати исте особине: могу да буду цинични и равнодушни или агресивни и увек љути. Радити с таквим сарадницима на послу је права уметност , ако не успемо да их променимо, бар можемо да се потрудимо да њихова негативност не утиче на нас, саветују психолози. Узроци стреса су често и обећања које не можемо да испунимо или слаба организованост.

За стрес има лека. Психолог Весна Томић помиње интерперсоналне програме примарне превенције који се остварују контактом "лице у лице", неком од метода: интервенција у кризи, саветовалишни рад или едукација. Ево и неких практичних препорука за унапређивање менталног здравља кроз психолошку примарну превенцију, а то су, по речима Весне Томић, упражњавање физичких активности, опуштање и релаксација, развој социјалне и емоционалне интелигенције, али и развијање различитих интересовања, нарочито подстицање смисла за хумор и, наравно, конструктивно решавање животних проблема.

--------------------------------------------------------------------------

Први у Европи

Од свих земаља Европе, Србија има највећи број новооболелих од акутног коронарног система, односно акутног инфаркта миокарда и нестабилне ангине пекторис, саопштило је јуче Министарство здравља.

Фактори који доводе до инфаркта миокарда најчешће су повишен притисак, у 57 одсто случајева, пушење, 39 одсто, повишене масноће у крви, у просеку 31 одсто, али и гојазност, 25 одсто, шећерна болест, 24 одсто, и стрес у 13 одсто случајева.

У Министарству, ипак, истичу да је, захваљујући унапређењу здравственог система, опремању коронарних јединица широм земље, обезбеђивању најсавременијих лекова и најсавременије опреме, смањена смртност од ове болести.

Према подацима за 2005. годину, од 3.620 пацијената који болују од акутног коронарног система, у периоду од јануара до јуна, умрло је 10,4 одсто.

(Танјуг)