Племенитост на делу

Ближило се подне, време ручка. Деца из Свратишта била су на оближњем школском терену уз надзор волонтерки и студенткиња дефектологије на пракси. Сваког тренутка требало је да се појаве на вратима Свратишта да ручају.

У међувремену, појављује се млађи човек и доноси две велике кесе одеће. Опрана је и уредно послагана. Види се да је лепа и очувана.

– Донео сам деци ове стварчице. Користиће. Знам да су им потребне.

– Хвала вам. Увек су добродошле – захвали васпитачица.

Каже да има три сина и када прерасту ствари увек донесе у Свратиште. Васпитачица му додаје списак дародаваца да се упише. Пре него што је изашао пита да ли деца радо играју стони фудбал који им је недавно поклонио, јер је желео да се нечим забаве док су у Свратишту.

– Стално су за тим столом. То им је једина разонода поред телевизора –напомиње васпитачица.

Наш суграђанин учинио је добро дело. Свака донација Свратишту је добродошла јер деца улице немају ни нову одећу ни играчке, а потребни су им. Васпитачица Јелена хитро је одложила добијену гардеробу. Постоји једна просторија која је намењена за ту сврху и додаје да Београђани свакодневно долазе и доносе одећу и обућу. Без тога би им било тешко да обезбеде пресвлаке које су овде свакодневна потреба. У Свратишту их уче да буду добри, да уче, да се не туку и не псују и да не буду груби једни према другима.

Када је завршила са склањањем ствари погледала је у сат и пожурила у кухињу да припреми све што је неопходно да се деца, чим стигну, лате јела.

– Доћи ће баш гладни.

Ускоро су се зачула распевана деца која су провела најмање два сата у игри с лоптом. Сви углас, како су се пели уз оно мало степеника до улаза у свој други дом, повикали су да су гладни.

Васпитачица није морала да их опомене: тискали су се око купатила да прво оперу руке и да приону на супу која се пушила из велике посуде.

– Ал' је лепа супа – орило се кухињом.

Онда је настао тајац. Нико се није оглашавао. Повремено би понеко дете устало да у тањир дода још мало хране, јер треба утолити глад, а када би појело ћутке би излазило и одлазило до собе. На крају оброка сви су се сјатили у кухињу да би се одредила два дежурна за распремање стола.

– Еци, пеци, пец...

Два дечака су изабрана да буду дежурни и без речи негодовања прионули су на посао. Убрзо је у кухињи све било чисто и распремљено.

– Сад ће друга група да пристигне. Они долазе из града. Мора све да буде спремно.

Ускоро су се и они нашли за столом и ћутке јели, јер их је боравак и рад на улици исцрпео, посебно по врућини.

Деца улице воле да долазе у Свратиште. Свакога дана се појави неко нов коме треба пружити тањир топле супе, чисту одећу, речи подршке...

Снежана Прљевић