Прве "водоничне" пумпе у Норвешкој

Норвешка би могла да постане прва европска држава која ће имати "водонични аутопут", пренела је агенција АП. Ових дана је државна нафтна компанија "Статоил" у предграђу луке Ставангер, на западу земље, отворила прву пумпу за точење водоника у овом делу Скандинавије, у оквиру пројекта названог "Хај Нор". "Водонични аутопут" протезао би се 580 километара између Осла и Ставангера, луке на западу земље, а до 2009. године ће бити отворено укупно пет пумпи, што ће аутомобилима на водонични погон бити довољно да пређу ту раздаљину. Наиме, иако ова возила не загађују животну средину, она са пуним резервоаром могу да пређу много краћи пут него возила на бензински погон. Норвешка министарка за заштиту животне средине Хелен Бјарнај је на свечаном отварању пумпе за водоник изјавила да саобраћај у великој мери доприноси емисији гасова штетних по климу и да је развој возила на водонични погон и пратеће инфраструктуре важан корак у постизању еколошки "чистијег" саобраћаја.

Гас из океана

И Кина проучава могућност коришћења алтернативних горива, којима би смањила зависност од увозне нафте. У наредних неколико деценија намерава да утроши 800 милиона јуана (78 милиона евра) за истраживање хидрата природног гаса, метан-хидрата, кристалног састојка воде и природног гаса. Нови енергент, којег у великим количинама има на дну Тихог океана, још је у пробној фази, а у практичну употребу би могао да уђе од 2010. до 2015. године. Дотле би, међутим, требало решити још нека технолошка питања.

За разлику од  водоника, метан-хидрат је енергетски чак јачи од постојећих горива: енергија коју произведе сваки кубни метар хидрата једнака је количини енергије коју произведе до 180 кубних метара природног гаса. Како је саопштила кинеска Национална комисија за развој и реформу, расположиве резерве метан-хидрата у свету једнаке су двострукој количини фосилног горива потребног да би се задовољила глобална потреба за енергијом у наредних хиљаду година.

Кина, други највећи потрошач и трећи највећи увозник нафте у свету, планира да у сарадњи са немачким научницима покуша да открије места богата метан-хидратом у северном делу Јужног кинеског мора. Истовремено трага и за другим алтернативним врстама горива, које би уз то биле и еколошки чистије, као што су нуклеарна и еолска енергија и биогориво (на пример, метанол добијен из кукуруза).

Ауто на уљану репицу

Биогориво ће, у међувремену, постати обавезан састојак нафтних деривата у Немачкој. Савезна влада управо је донела одлуку да од 2007. сваки продати литар бензина мора садржати најмање три одсто биоетанола, који се добија из обновљиве биомасе, а литар дизела пет одсто биодизела (он се производи из биљних уља, пре свега од уљане репице).

Нове законске одредбе довешће, како је саопштило немачко министарство финансија, до пораста цена горива, у просеку три цента за литар, а на бензинским пумпама (са порезом) за 6,5 центи. Тако ће власти оборити "две муве једним ударцем": поред еколошке користи, у наредне три године ће по основу повећања цена бензина убрати око 3,2 милијарде евра пореза више, преносе агенције.