Њено време тек долази

Лепа девојчица дуге црне коврџаве косе не пропушта ниједан да не сврати у Свратиште. Доживљава га као место где може да буде дете које не брине о томе где ће да се окупа, пресвуче, поједе скувано...

– Од кад долазим у Свратиште више не просим. Не морам. Овде има све што ми је потребно: место за игру и одмор, али и учење, јер је одличан ђак. Једанаест јој је година и иза себе већ има мукотрпне годиен проведене у многочланој ромској породици која живи у сиромаштву. Зато је била и принуђена да стално проси, јер често на породичној трпези није било ни хлеба, а камоли скуваног оброка, као што је то уобичајено у Свратишту.

Родитељи су је млади добили. Млади су били и када су се рађали њене сестре и браћа. Каже да су још мали да долазе у Свратиште, али чим дорасту повешће их са собом да виде где се може лепо да проводи време.

– Кад сам била мала просила сам. Сад ми је тешко да то радим, јер сам уредна и лепо обучена.

Распуст је и не иде у школу за коју каже да је важна и да мора да је заврши. И како рече, неће да то буде само соновна школа, жели да заврши велике школе, да може да ради и себи купи одећу и храну.

– Имам симпатију, али дечка још немам. Нећу да се забављам док још мало не порастем. Има времена.

Симпатија јој је школски друг. Сад га не виђа, али јој понекад недостаје, мада кроз смех каже:

– Нек ме се зажели.

Застаде на тренутак с причом и додаде:

– Знаш, ипак бих више волела да будем глумица. Онада могу и да певам.

Ни она сама, а ни било ко други ко је познаје не може да каже да се њени снови неће испунити. Можда ће имати среће да добије шансу да постигне све што планира, јер више је очигледно да овако мала и ситна поседује одлучност. Ако буде решила да упише Факултет драмских уметности она ће то највероватније и успети. Зашто се не би појавила и једна млада и талентована глумица ромске националности? Оне и недостају нашем културном миљеу.

Питам је шта обично гледа у излозима када пролази београдским улицама долазећи у Свратиште.

– Све, а највише играчке и хаљине за девојчице. Колико лепих хаљина има. Многе бих купила само да има пара.

Овде, у Свратишру, за њу увек проналазе лепо и у бојама које јој пристају. Розе блузица и сукња од тексас платна у чему је тога дана била баш су јој пристајале. Кажем јој, а она се насмеја и срдачно одговари:

– Хвала.

Свратишту је верна од првог дана када је прекорачила његов праг. Да није тога ко зна какв би био животни пут ове мале и лепе Ромкиње. Овако, пред њом је будућност коју може да искористи на најбољи могући начин – да оствари своје снове.

Снежана Прљевић

Деца све памте

Свој прилог можете да уплатите на жиро рачун:

205-127261-97 Комерцијална банка на име Центар за интеграцију младих са назнаком Политика;

СМС-ом на број 1019 (само за кориснике мтс мреже). Цена 25 динара (ПДВ укључен у цену).

Сва прикупљена средства намењена су одржавању и развоју пројекта „Свратиште за децу улице”