Njeno vreme tek dolazi

Lepa devojčica duge crne kovrdžave kose ne propušta nijedan da ne svrati u Svratište. Doživljava ga kao mesto gde može da bude dete koje ne brine o tome gde će da se okupa, presvuče, pojede skuvano...

– Od kad dolazim u Svratište više ne prosim. Ne moram. Ovde ima sve što mi je potrebno: mesto za igru i odmor, ali i učenje, jer je odličan đak. Jedanaest joj je godina i iza sebe već ima mukotrpne godien provedene u mnogočlanoj romskoj porodici koja živi u siromaštvu. Zato je bila i prinuđena da stalno prosi, jer često na porodičnoj trpezi nije bilo ni hleba, a kamoli skuvanog obroka, kao što je to uobičajeno u Svratištu.

Roditelji su je mladi dobili. Mladi su bili i kada su se rađali njene sestre i braća. Kaže da su još mali da dolaze u Svratište, ali čim dorastu povešće ih sa sobom da vide gde se može lepo da provodi vreme.

– Kad sam bila mala prosila sam. Sad mi je teško da to radim, jer sam uredna i lepo obučena.

Raspust je i ne ide u školu za koju kaže da je važna i da mora da je završi. I kako reče, neće da to bude samo sonovna škola, želi da završi velike škole, da može da radi i sebi kupi odeću i hranu.

– Imam simpatiju, ali dečka još nemam. Neću da se zabavljam dok još malo ne porastem. Ima vremena.

Simpatija joj je školski drug. Sad ga ne viđa, ali joj ponekad nedostaje, mada kroz smeh kaže:

– Nek me se zaželi.

Zastade na trenutak s pričom i dodade:

– Znaš, ipak bih više volela da budem glumica. Onada mogu i da pevam.

Ni ona sama, a ni bilo ko drugi ko je poznaje ne može da kaže da se njeni snovi neće ispuniti. Možda će imati sreće da dobije šansu da postigne sve što planira, jer više je očigledno da ovako mala i sitna poseduje odlučnost. Ako bude rešila da upiše Fakultet dramskih umetnosti ona će to najverovatnije i uspeti. Zašto se ne bi pojavila i jedna mlada i talentovana glumica romske nacionalnosti? One i nedostaju našem kulturnom miljeu.

Pitam je šta obično gleda u izlozima kada prolazi beogradskim ulicama dolazeći u Svratište.

– Sve, a najviše igračke i haljine za devojčice. Koliko lepih haljina ima. Mnoge bih kupila samo da ima para.

Ovde, u Svratišru, za nju uvek pronalaze lepo i u bojama koje joj pristaju. Roze bluzica i suknja od teksas platna u čemu je toga dana bila baš su joj pristajale. Kažem joj, a ona se nasmeja i srdačno odgovari:

– Hvala.

Svratištu je verna od prvog dana kada je prekoračila njegov prag. Da nije toga ko zna kakv bi bio životni put ove male i lepe Romkinje. Ovako, pred njom je budućnost koju može da iskoristi na najbolji mogući način – da ostvari svoje snove.

Snežana Prljević

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”