Грчка на првом месту

Питање које из године у годину већина Срба себи поставља је: куда и када отићи на летовање. Пре двадесет, тридесет година, када се углавном путовало без виза, наши људи су путовали по целом свету, од Сједињених Америчких Држава, преко Шпаније, па све до далеког истока. Ипак, главне дестинације су биле Грчка и Јадранско приморје.

Добро познати догађаји с почетка деведесетих година прошлог века, приморали су наше грађане да мењају своје навике. Финансијска ситуација се погоршала, а већина земаља је увела строге визне режиме. То је допринело да путници потраже неке нове дестинације.

Седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, Срби су опседали северно грчко приморје. Према званичним подацима из средине осамдесетих година, у Грчкој је летовало између 650 и 800.000 туриста из Србије. Туристички радници у тадашњој Југославији су због тога дизали велику буку, пошто девизни прилив од туризма никао није могао да пређе 1,5 милијарди долара. Због чега су Срби одлазили у Грчку? Пре свега због јевтиног смештаја и ванпансионске понуде, затим, зато што су имали апсолутни мир и заштиту, тако да нису имали никаквих непријатности.

Велики број људи је летовао и у Хрватској, у којој је су предузећа из Србије, поготово из Војводине, имала изграђене хотеле и одмаралишта, тако да су радници тих фирми користили погодности синдикалног плаћања аранжмана. Ровињ је био традиционално место где су Београђани волели да проводе лето, али ништа мање нису били интересантни Опатија, и Пореч, који је доживео бум изградњом хотела у Плавој и Зеленој лагуни. Они мало имућнији су одлазили у Дубровник, који је и тада био магнет за велики број туриста из целог света. Велики број туриста из Србије је летовао у Башким Водама, Макарској, Биограду на мору као и на острвима, међу којима су најпопуларнији били Хвар, Корчула, Вис и Крк, док је најгушће посећено острво било Мљет.

Црногорско приморје добило је на значају тек почетком седамдесетих година, тачније после појаве "маспока" у Хрватској, када је дошло до првих сукоба са нашим туристима који су одлазили тамо на летовање. Једна од најпопуларнијих иностраних дестинација била је Шпанија, у коју су на одмор ишли сви они који су макар мало држали до себе. На удару наших туриста били су Коста Брава, Палма де Мајорка, Љорет де Мар уз обавезан обилазак Барселоне.

Ситуација је сада мало другачија, а агенције су потражиле нове дестинације. Због свега што се догађало крајем двадесетог века, Хрватско приморје није више тако популарно, али су се зато на туристичком небу појавиле нове "звезде" – Турска, Бугарска, Тунис и Египат. Наравно, ту је и Црна Гора, која има своје сталне госте. Тако је током прошле године на Црногорском приморју било 450.461 регистровани туриста из Србије, који су остварили 3.058.106 ноћења. Према статистичким подацима, у јуну ове године, у Црној Гори је боравило 58.209 туриста, што показује да се недавно одвајање Црне Горе из заједничке државе није много одразило на посету.

Што се тиче других дестинација, Грчка је и даље најпопуларнија. Према анкети која је спроведена на сајту Пословног удружења туристичких агенција ЈУТА, пред почетак ове сезоне, чак 60 одсто житеља Србије своје летовање проводи управо у Грчкој.

Крајем прошлог века, нагло је порасло интересовање за Бугарску, у којој се у то време летовало за веома мале паре. Слична ситуација је и сада, с тим што су сада цене више, али и даље приступачне за просечну српску породицу.

Турска је постала актуелна тек последњих десетак година. Тако се данас велики број наших суграђана одмара у Мармарису, Кушадасију, Алањи, Бодруму или неком другом турском летовалишту.

Египат са својим летовалиштима на Црвеном мору, као што су Хургада и Шарм ал Шеик, али и крстарењем Нилом и фараонским турама привлачи велики број гостију из Србије.

Ништа мање интересовање не влада за Тунис, који последњих година једна од популарнијих дестинација међу Србима.

Све у свему, наш народ воли да путује. Само је питање дубине џепа куда ће кренути на одмор.