Grčka na prvom mestu

Pitanje koje iz godine u godinu većina Srba sebi postavlja je: kuda i kada otići na letovanje. Pre dvadeset, trideset godina, kada se uglavnom putovalo bez viza, naši ljudi su putovali po celom svetu, od Sjedinjenih Američkih Država, preko Španije, pa sve do dalekog istoka. Ipak, glavne destinacije su bile Grčka i Jadransko primorje.

Dobro poznati događaji s početka devedesetih godina prošlog veka, primorali su naše građane da menjaju svoje navike. Finansijska situacija se pogoršala, a većina zemalja je uvela stroge vizne režime. To je doprinelo da putnici potraže neke nove destinacije.

Sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, Srbi su opsedali severno grčko primorje. Prema zvaničnim podacima iz sredine osamdesetih godina, u Grčkoj je letovalo između 650 i 800.000 turista iz Srbije. Turistički radnici u tadašnjoj Jugoslaviji su zbog toga dizali veliku buku, pošto devizni priliv od turizma nikao nije mogao da pređe 1,5 milijardi dolara. Zbog čega su Srbi odlazili u Grčku? Pre svega zbog jevtinog smeštaja i vanpansionske ponude, zatim, zato što su imali apsolutni mir i zaštitu, tako da nisu imali nikakvih neprijatnosti.

Veliki broj ljudi je letovao i u Hrvatskoj, u kojoj je su preduzeća iz Srbije, pogotovo iz Vojvodine, imala izgrađene hotele i odmarališta, tako da su radnici tih firmi koristili pogodnosti sindikalnog plaćanja aranžmana. Rovinj je bio tradicionalno mesto gde su Beograđani voleli da provode leto, ali ništa manje nisu bili interesantni Opatija, i Poreč, koji je doživeo bum izgradnjom hotela u Plavoj i Zelenoj laguni. Oni malo imućniji su odlazili u Dubrovnik, koji je i tada bio magnet za veliki broj turista iz celog sveta. Veliki broj turista iz Srbije je letovao u Baškim Vodama, Makarskoj, Biogradu na moru kao i na ostrvima, među kojima su najpopularniji bili Hvar, Korčula, Vis i Krk, dok je najgušće posećeno ostrvo bilo Mljet.

Crnogorsko primorje dobilo je na značaju tek početkom sedamdesetih godina, tačnije posle pojave "maspoka" u Hrvatskoj, kada je došlo do prvih sukoba sa našim turistima koji su odlazili tamo na letovanje. Jedna od najpopularnijih inostranih destinacija bila je Španija, u koju su na odmor išli svi oni koji su makar malo držali do sebe. Na udaru naših turista bili su Kosta Brava, Palma de Majorka, Ljoret de Mar uz obavezan obilazak Barselone.

Situacija je sada malo drugačija, a agencije su potražile nove destinacije. Zbog svega što se događalo krajem dvadesetog veka, Hrvatsko primorje nije više tako popularno, ali su se zato na turističkom nebu pojavile nove "zvezde" – Turska, Bugarska, Tunis i Egipat. Naravno, tu je i Crna Gora, koja ima svoje stalne goste. Tako je tokom prošle godine na Crnogorskom primorju bilo 450.461 registrovani turista iz Srbije, koji su ostvarili 3.058.106 noćenja. Prema statističkim podacima, u junu ove godine, u Crnoj Gori je boravilo 58.209 turista, što pokazuje da se nedavno odvajanje Crne Gore iz zajedničke države nije mnogo odrazilo na posetu.

Što se tiče drugih destinacija, Grčka je i dalje najpopularnija. Prema anketi koja je sprovedena na sajtu Poslovnog udruženja turističkih agencija JUTA, pred početak ove sezone, čak 60 odsto žitelja Srbije svoje letovanje provodi upravo u Grčkoj.

Krajem prošlog veka, naglo je poraslo interesovanje za Bugarsku, u kojoj se u to vreme letovalo za veoma male pare. Slična situacija je i sada, s tim što su sada cene više, ali i dalje pristupačne za prosečnu srpsku porodicu.

Turska je postala aktuelna tek poslednjih desetak godina. Tako se danas veliki broj naših sugrađana odmara u Marmarisu, Kušadasiju, Alanji, Bodrumu ili nekom drugom turskom letovalištu.

Egipat sa svojim letovalištima na Crvenom moru, kao što su Hurgada i Šarm al Šeik, ali i krstarenjem Nilom i faraonskim turama privlači veliki broj gostiju iz Srbije.

Ništa manje interesovanje ne vlada za Tunis, koji poslednjih godina jedna od popularnijih destinacija među Srbima.

Sve u svemu, naš narod voli da putuje. Samo je pitanje dubine džepa kuda će krenuti na odmor.