Прете киселе кише

Чим је у јавност "процурела" вест о могућој изградњи спалионице комуналног отпада у општини Владимирци, чула су се и упозорења да би такво постројење, које би се користио и за производњу електричне енергије, опасно загађивало околину. Она емитују око 69 одсто опасног диоксина, а остатак у виду пепела загађује животну средину, изворе хране, чак и мајчино млеко, упозорила је Јелена Козомора, професор Економског факултета.

– Диоксини изазивају широк спектар здравствених проблема, укључујући канцере, оштећење имунолошког система, проблеме у развоју и репродукцији. Даље се ланцем исхране преносе на животиње, људе и биљке. Поред диоксина, спалионице емитују и олово, тешке метале – кадмијум, арсеник, хром... Последице оваквих емисија јесу киселе кише. Посебан проблем представља пепео који је канцероген и зато спалионицама није место у крајевима где се производи храна, јер посредством ваздуха и воде могу загадити околину и ланац исхране.

У Управи за заштиту животне средине Министарства науке кажу да оваква упозорења нису разлог за бригу, јер нема опасности кад се нешто изгради по највишим еколошким стандардима. Мирослав Никчевић, директор Управе, објашњава да су разлози за бригу утолико мањи, јер он чак сумња да ће такав објекат уопште бити изграђен. Према његовим речима, нико се надлежном Министарству за науку и заштиту животне средине није обратио тим поводом, ни писмено, ни усмено, а он је, како признаје, за најаву те инвестиције сазнао из новина.

– За мене је таква могућност далека од реалности. Она не постоји све док се неко нама не обрати. Прочитао сам и да је извесна швајцарска компанија спремна да уложи 300 милиона евра у изградњу спалионице, што је, такође, далеко од истине, јер изградња таквих објеката много мање кошта – каже Никчевић и додаје да ће у случају да било какав захтев тим поводом стигне у његов кабинет он поступати по закону.

У прописима који су тренутно у скупштинској процедури пише да је спаљивање отпада дозвољено у постројењима која су пројектована тако да не угрожавају околину. То значи да изградња оваквих објеката, уколико закон буде усвојен, неће бити нелегална и недозвољена. Међутим, професорка Козомара подсећа да на међународном нивоу делује Глобална антиценератор алијанса која се бори за гашење постојећих и обустављање нових пројеката изградње спалионица отпада широм света.

– Да су спалионице тако "чиста" постројења задржале би их развијене земље. У САД се спалионице отпада по токсичности сврставају у изузетно велику претњу здрављу, а амерички експерти и јавност захтевају њихово моментално затварање. Као аргумент у прилог тим захтевима додаје се и то да је Америчка агенција за животну средину прогласила спаљивање, не само медицинског већ и комуналног отпада, примарним извором диоксина и највећим извором живе и других токсичних супстанци у животној средини – додаје професорка Козомара.

У Управи за заштиту животне средине, међутим, кажу да на свету постоје многе организације које се баве заштитом свега и свачега и да то не мора ништа да значи. Ипак, свако мишљење које стигне у ову надлежну републичку институцију, додају, биће уважено.

-------------------

Уговор повлађује инвеститорима

Још осам општина у Србији, са општином Владимирци на челу, добило је предлог уговора, тврди професорка Козомара. У њима се локалне власти обавезују да ће испоручивати минималну годишњу количину комуналног отпада, потом да ће за сваку испоручену тону отпада плаћати одређену цену.

Она упозорава да је отпад врло неефикасно гориво и да је електрична енергија која се добија из спалионица, поред осталог, ценовно неконкурентна у односу на цену струје добијену из термоелектрана и хидроелектрана. Зато се власник спалионице осигурава тако што у уговор уноси обавезу за локалне власти да преузимају одређену количину произведене електричне енергије годишње и то по стриктно дефинисаној, фиксној, цени, коју коригују са растом инфлације.

– Уколико се уговор не поштује, плаћају се пенали. Последица оваквог односа јесте да су власници себе максимално осигурали. Општина им обезбеђује и плаћа сировину и иста та општина купује од њих електричну енергију. Значи, спалионица не може да пропадне. Она, ако не ради, наплаћује пенале од општине. Овакав уговор може општину која га потпише да доведе до банкротства. То су већ искусиле многе америчке општине, а кроз слично искуство су прошле спалионице у Њукаслу у Британији.