ДС плус СНС, зар је и то могуће

Да ли ће Демократска странка ићи у постизборну коалицију са Српском напредном странком? Професор др Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а, изјавио је пре десетак дана да је још рано за одговор на ово питање. Међутим, спекулације су оживеле када је Борис Тадић, председник Републике, позвао Томислава Николића, лидера напредњака, и саопштио да му прети атентат, како сведочи ухапшени припадник „земунског клана“.

Код нас нико не верује много у саопштења већ се чита „између редова“ па је тако одмах пала сумња да се ради о некаквом договору између лидера демократа и напредњака. Сумње је један од коалиционих партнера демократа и те како подстакао на прослави Мићуновићевог рођендана тврдњом да је Александар Вучић чешће у Председништву од њих. Изборна кампања Млађана Динкића и јавности недокучиви разговори Ивице Дачића и Томислава Николића показују да партнери демократа већ траже лек за могући договор две највеће странке у Србији.

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да ма колико коалиција ДС-а и СНС-а изгледала неприхватљиво, политички консензус захватио је све странке. „И то не можете променити плашењем да ће доћи до промене власти. Коалиција две највеће странке може да потисне мале партије и да их маргинализује. За ДС то би могло да значи мање уцењивања од Г17 плус и других.”

За Миодрага Радојевића, истраживача сарадника Института за политичке студије, постизборна коалиција ДС-а и СНС-а је теоретски могућа, али практично мало вероватна.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је ова коалиција до пре неколико месеци изгледала као прилично реална опција, која би се реализовала тек када буде избора. „Чини се да је у међувремену дошло до промена у односима у владајућој коалицији, што је учврстило коалициони брак који је имао кризе. Показало се да су позиције Дачића и Динкића јаче но што изгледају, што у погледу њихових страначких капацитета што у погледу подршке коју имају у моћним круговима. Али, однедавно је поново покренута прича о могућности коалиције ДС-а и СНС-а што је у интересу неких кругова у ДС-у који мисле да је мањим странкама дат превелики део власти. Осим тога, ДС кокетирањем са СНС-ом жели да дисциплинује коалиционе партнере и да им пошаље поруку како нико није незаменљив.”

Могућа сарадња ДС-а и СНС-а по Стојиљковићу би нанела неку врсту мале политичке штете демократама.. „Са ЛДП-ом и Г17 више се добија. Али, народ воли победнике и две-три доминантне странке које су увек постојале неће имати тај проблем.” Радојевић сматра да би до коалиције могло доћи у некој изузетној ситуацији, на пример коалиционог уцењивања када би се две странке окренуле једна другој. „Избегли би уцењивање, али како би то оправдали пред бирачима. Мислим да би бирачи то ипак прогутали. ДС-у и СНС-у дугорочно то не би ишло наруку и на наредним изборима би лоше прошли. Ипак, мало је шансе да се то деси, вероватније је да и једна и друга направе шири коалициони савез. Ту је СНС у лошијој позицији, иако су лидерска странка по поверењу бирача. Они би могли да играју сами и да покушају да одиграју дует са ДС-ом и да то буде Пирова победа, ако не могу да направе коалицију.”

И Радун каже да је питање како би неки део бирача СНС-а и ДС-а прихватио могућу коалицију јер је у протеклој деценији било много негативне кампање међу њима. „И једни и други опипавају своје бирачко тело и желе да га припреме и за овакву могућност. У јавности смо с обе стране чули различите изјаве око могућности такве коалиције, све у зависности од тренутних процена колико је реална могућност превремених избора и једне такве постизборне коалиције. Иако би вероватно било неких губитака у рејтингу очито је да би ДС био у добитку јер би се у случају такве коалиције решили мањих партнера у влади. Велика коалиција не би елиминисала мале странке с политичке сцене, али би ипак њихов значај био далеко мањи као и утицај у јавности. Тешко је предвиђати колико је која постизборна опција реална јер за сада највероватније нема избора. Српска политичка сцена је динамична а до избора би се могли десити и нови преокрети.”

Сабирајући плусеве и минусе могуће сарадње ДС-а и СНС-а, Стојиљковић каже: „СНС-у треба да дође на власт и због тога су слали понуде ДСС-у а онда одустали. Прешли су и преко преваре у Бору. Они су сада кишобран за многе и расту на томе што су предворје власти. Полако ће кренути у политичке европске фамилије. За ДС је то негативна, друга изнуђена опција. Средњи кадровски ешелон у ДС-у је незадовољан јер се много плаћају садашњи коалициони партнери, а плаћаће се и нови”.

У овом тренутку, демократе имају више штете од ове приче: гурају коалиционе партнере да шурују с напредњацима, перу њихове биографије и дају им легитимитет за Европу. Напредњацима ова прича користи. Не морају да објашњавају шта им је политика, да оправдавају црне мрље из своје политичке прошлости, олакшава им покушај да докажу да им је коалициони капацитет велики и, коначно, држи им врата Европе отвореним.