Чувар народног блага

ВРАЊЕ – Необичним хобијем, али и непрестаним трагањем на терену, марљивошћу и упорношћу, Миле Костић (55), из Дубнице код Врања, запослен на одржавању врањске Гимназије "Бора Станковић", сачувао је од заборава више десетина народних песама, пословица, мудрости и изрека из овог краја

У лепо укориченим свескама, Миле Костић-Дубнички је, како каже, "по делатности и старешинству" уписивао све оно што је чуо на терену. Пре него што би их уписао "у своје тефтерче" Миле би их још неколико пута проверио на терену код других старина. А обишао их је, каже, много. Од Чемерника, Бесне кобиле, Стрешера, Рујна, Радана, Кукавице до Скопске црне горе. Захваљујући њему светлост дана је недавно угледала изворна народна песма "Висок багрем до неба" која је постала прави хит на овдашњим весељима.

 – Ову песму сам чуо пре неколико година од једне стогодишње баке из Левосоја. Када сам је забележио на магнетофону и пустио музичарима, одушевили су се. Обрадио сам је комплетно са мелодијом. Текст друге верзије ове песме сам касније пронашао у збирци Татомира Вукановића, каже Миле Костић и додаје да је често многе песме заједно са старинама на терену певушио како би их запамтио.

Миле је дуго био солиста и члан КУД "Севдах" из Врања и "Дубничанка" из родне Дубнице. Наступао је са давно испеваним и заборављеним народним песмама које је он "аранжмански освежио" и освајао прва места. Као аутор музике и текста својом народном песмом "Удала се наша Стана" на фестивалу "Млава пева" освојио је прво место, а песмом "Дубничанка" у Петровцу на Млави био је убедљиво најбољи. Ту је и награђена песма "У мислима ти си био".

– У својим свескама имам више од 300 уписаних питалица, мудрости и народних изрека које сам највише забележио од Верке и Наде Младеновић и великог боема Сретка Младеновића. Кад чујем да има занимљивих ствари често сам на седељкама, по селима у пчињском крају, проводио и по више дана и исплатило се јер сам чуо изреке попут: "Усукаја се ко глођена бутурка", "Апна мираз од куде деду", "Убава мома поштење на образ", "Кад је зрела ливада, сено си само легнује, па ти ли оћеш молење", "Кротка снашка двапут се одава", "Положанку ложицу сви гу олижев"... прича Костић.

Миле Костић је и аутор драме – прозног дела "Нећу татка да обрукам". Ова књига је, за врло кратко време, постала веома читана и тражена. У овој драми, која ће ускоро бити постављена на сцени, у дијалошком облику Костић слика патријархалну кућну заједницу у врањском селу, која још чува традиционални систем вредности, али у којој се осећа дах новог времена.

Професор др Момчило Златановић у рецензији о Костићевом делу "Нећу татка да обрукам" каже да је написано живим, гипким и ћудљивим дијалекатским говором. У њему је читаво обиље пословица, пословичких поредби, пословичких изрека и других паремија, а које су мајсторски уткане у текст. Аутор има истанчано осећање за дијалекатску реч, за њену звучну чаролију. Због изворне свежине, устрептале осећајности и неимарства народног говора, многе странице овог интересантног дела имају и књижевну вредност, записао је доктор Златановић.Миле Костић каже да ће и даље наставити да ради на прикупљању, како каже, народног стваралаштва. Издавањем це-деа желео би да многе народне песме сачува од заборава. Нада се да ће у томе успети, јер је све више заинтересованих за добру изворну народну песму.