Председнички јеловник

Филе од смуђа на смедеревски начин или филе од зубаца? О укусима, наравно не треба расправљати. Али, када „Јутарњи лист” објави упоредни, не само политички већ и гастрономски, јеловник, један из Београда, а други из Опатије који је био послужен двојици председника, Тадићу и Јосиповићу, један је од знакова да се нешто крупно мења у односима Србије и Хрватске.

Долазак хрватског председника у прву званичну посету Србији само је плодотворан наставак више неформалних контаката које су Јосиповић и Тадић у последњих неколико месеци имали од Опатије, преко Печуја, Брисела, Сарајева до Истанбула. Зато двојица председника у Београду нису пропустила прилику да истакну да је заједнички циљ Србије и Хрватске и мир и стабилност у региону уз обострану сагласност да у међусобним односима треба неговати атмосферу помирења уз спремност да се озбиљно крене у решавање и свих отворених питања која постоје од трауматичног распада СФРЈ.

Наглашеним симболичким гестовима, који су били права посластица за српске и хрватске медије, двојица председника су демонстрирала да их осим истих европских вредности везује и нешто више од „политичког пријатељства“. Тако смо сазнали и не само шта су Тадић и Јосиповић ручали, већ и где су пили кафу са грађанима, али и које књиге су добили на поклон.

Доказ новог времена постао је чак и снимак незгоде из Суботице, на којем се види како се Јосиповић оклизнуо силазећи са бине на прослави 20 година од оснивања странке војвођанских Хрвата. „Акробација“ хрватског председника да задржи равнотежу побрала је симпатије на Интернету.

Иако су Тадић и Јосиповић дали нови замах међусобним односима, сви су свесни да је решавање отворених питања процес који ће потрајати. На том списку су и међусобне тужбе пред Међународним судом правде у Хагу. Јосиповић је за међусобно повлачење, али се хрватска премијерка Јадранка Косор тим поводом није изјаснила. Затим је ту и решавање питања повратка српских избеглица, чији се број процењује на 70.000. А предстоје и преговори око границе на Дунаву.

Али оно што може бити „кост у грлу“ у односима Србије и Хрватске јесте Косово. Хрватски председник је у Београд дошао у деликатном политичком тренутку када се ишчекује мишљење МСП-а у Хагу o Косову.  

Јосиповић је рекао да је Хрватска признала независност Косова, али да нема амбицију да посредује у решавању тог питања. Тадић је рекао да очекује уздржан став суседних земаља поводом мишљења Међународног суда правде, али је Јосиповић одбио да отвори карте и саопшти како ће се Хрватска понашати према евентуалним иницијативама Србије у Уједињенима нацијама.

Али, колико је за нас важно Косово, толико је за Хрвате важна истина о Вуковару. Тадић је већ направио искорак тако што је предао пописе имена несталих из логора Стајићево и Бегејци, али и из вуковарске болнице. Тим гестом српски председник је себи отворио врата града, симбола ратних разарања у крвавом распаду СФРЈ. Већ сада је сасвим јасно да ће Тадићева узвратна посета Јосиповићу водити преко Вуковара.