Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЏЕНТЛМЕНИ ИЗ СРБИЈЕ

Да ли су грађани Србије оштећени и колико по питању војне имовине која је поклоњена Црној Гори после њеног одвајања од Србије? Експерти Фонда за безбедност и демократију тврде да је вредност те имовине већа од 100 милиона евра, па постављају питање "ко се када и зашто у Србији сагласио са таквом дарежљивошћу у условима нашег сиромаштва, и ко је Црној Гори поклонио једрењак "Јадран" којег су добровољним прилозима купили дедови и прадедови Београђана, али и других градова у Србији?

Да је ствар око поделе покретне војне имовине "џентлменски смувана" више је него очито, јер је Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора третирала само непокретну имовину као власништво република, док о покретној нема ни речи. Наиме, о покретној имовини разговарали су само тадашњи чланови Врховног савета одбране, дакле џентлмени, односно питање је да ли су уопште и разговарали? Но, око укупне вредности оружја и оруђа, авиона и хеликоптера, ратних и помоћних бродова, подморница, ракета, бомби, топова, тенкова и свега другог што је од покретне имовине остало у Црној Гори сада се свађају и представници власти и опозиције у Подгорици. Власт је ту имовину проценила на око 51 милион долара и скоро све је ставила на листу за продају. Опозиција тврди да је вредност имовине много већа и да се ради о покушају огромне пљачке.

И једни и други никако да се запитају да није у свему томе мало опљачкана и Србија? Јер, листа оружја и других борбених и неборбених средстава које су понуђене за продају, а коју је објавио подгорички лист "Дан" крајем прошле године, заиста је импресивна: од две ракетне фрегате, три ракетне топовњаче, четири велике и пет малих подморница, до помоћних и десантних бродова. Продаје се, заправо, цела некадашња ратна морнарица, што и није чудно, јер је продајом морнаричког ремонтног завода у Тивту, ратна флота остала без техничке подршке.

Но, листа другог наоружања, које се у моменту раздвајања Србије и Црне Горе нашло на територији Црне Горе, изазива велике дилеме јер на тој листи је и 2.300 комада противоклопних ракета типа "маљутка". Откуда толико тих ракета у Црној Гори? Ко је то очекивао напад од најмање хиљаду тенкова на брдовиту и кршевиту Црну Гору? Те ракете сада су понуђене тржишту по цени од 1.300 долара по комаду. На листи за продају је и 10.000 авионских бомби, чија се цена креће од 300 до 700 долара по комаду, 2.500 снајперских пушака М-76, 150.000 ручних бомби, 155.000 минобацачких пројектила, око 580 тона разних врста експлозива, 50 ракета море-море и обала-море, 24 хаубице од 122 мм и чак 44 топ-хаубице од 130 мм. Откуда у Црној Гори чак 10.000 авионских бомби и 44 топ-хаубице од 130 мм са 10.770 граната? Није ваљда да су складишта на тој територији била тако модерна да је једино ту било могуће сместити тако огроман војни арсенал. И то још у званично еколошкој држави. И све се то сада нуди на продају по званично минималним ценама. Осим тенкова којих је у Црној Гори остало око 90 и оклопних транспортера. Њих нема на листи за продају. Зашто власт у Подгорици чува тенкове и оклопне транспортере, зашто и то није понуђено тржишту? Код црногорске опозиције то, вероватно, изазива одређене сумње у демократију и стварне намере?

Но, странци су већ пожурили да покупују све шта се може. Египат је купио пет старих ракетних чамаца совјетске производње, скоро све ракетне системе обала-море, заинтерeсован је за подморнице и ракетне фрегате. Шри Ланка је хтела да купи ракетну фрегату Ф-31, али јој је цунами проузроковао финансијске проблеме. Руски произвођач модерних торпеда Ке-65 откупио је од Црне Горе 60 истих таквих торпеда по цени од 15.000 долара комад, јер та иста руска фирма продала их је оној Југославији по цени од 210.000 долара по комаду. Руси ће их само прегледати, препаковати и пласирати даље. Ко ће све ту и колико зарадити, где ће завршити паре од велике распродаје на Јадрану, то нико не зна. Поготово то не знају у Србији. Јер, ми смо џентлмени...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.