Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хеликоптером на одмор у село

Хеликоптером на одмор у село
Отац и син Леон и Жига Срнец у етноселу у Вранешу Фото С. Јовичић

Вранеша код Нове Вароши – Нижу се обични сеоски призори на регионалном путу од Кокиног Брода ка Прибојској бањи, смењују камените падине, ливаде, дотрајале куће и окућнице. Промичу тако све до невеликог, доскора замрлог села Вранеша у нововарошком крају. А тамо, попут зелене оазе у пустињи, лепо уређено етносело са модерним брвнарама, апартманима, цветним ливадама, затвореним базеном, па и хелиодромом. Са свакојаким дешавањима, наравно за госте, домаће и из света – један је овамо ових дана потегао чак с Кариба.

Нови живот у Вранеши удахнуо је овом градњом Словенац из Цеља, бизнисмен Леон Срнец. Прво је размишљао да у околини Нове Вароши направи викендицу за старе дане, а онда, кад је видео неоткривену лепоту за туристе, охрабрио се да уложи прилично пара и сагради читаво етносело. До сада је, у минуле три године, већ инвестирао 1,2 милиона евра.

– Није било лако. Требало је, рецимо, овамо допремити око 2.000 кубика земље да би се каменити плац посуо и изравнао, кад смо копали резервоар за воду потрошено је 220 мина. Направили смо много тога, централни објекат од 400 квадрата, пет бунгалова, два апартмана. Имамо и сопствени водовод, сопствену трафостаницу, агрегате. Сада је овде 26 лежаја, комплетан велнес центар, хелиодром, ускоро ћемо изнајмити и хеликоптер да би гости насеља могли да га користе. Запослили смо 17 радника из нововарошког краја, намирнице за српску кухињу коју негујемо набављамо из регистрованих пољопривредних газдинстава овог подручја. Почело је добро, нисам се покајао због овог улагања – сумира за „Политику” Леон Срнец.(/slika2)

За то време његов 19-годишњи син Жига вредно ради са запосленима, косачицом коси око хелиодрома. Момку се овде изузетно допада, не жели да иде на море, свој распуст у Вранеши радно проводи.

Да би госте у удаљено нововарошко село привукао и вратио уложено, улагач из Словеније је, најпре, обезбедивши комфоран смештај, осмислио и низ садржаја. Ту су антистрес програм за оне који брзо живе, релакс ужитак у велнес делу где су руска бања, финска сауна, ледена пећина, светлосна терапија и друго, па излети по околини: вожња чамцем по Радоињском језеру са пикником (јагње с ражња) у природи, одлазак у манастир Милешеву, на Савине воде, до меандра Увца. У Етно-еко селу Вранеша полупансион са укљученим велнес садржајима стаје 50 евра, а за сада овде најчешће долазе гости из Београда и из иностранства, углавном из држава ЕУ.

– Овде је прелепо, сад да ми тражите да нађем једну замерку не бих могла, мада их често налазим на другим местима – одговара нам на питање како је овде гошћа Миљана Видојевић из Београда, запослена у представништву канадске фирме „Резервоар капитал корпорејшн” која припрема градњу две хидроцентрале на Лиму код Бродарева.(/slika3)

За Леона Срнеца кажу да се одлично уклопио у свакодневицу Вранеша, сељани га уважавају, он њих такође. Цела Вранеша и суседну Радоињу звао је на отварање. Радница Драгана Пјановић, запослена у Срнецовом етноселу као шанкерица и спремачица, само има речи хвале за њега:

– Све је овде било замрло, његовим доласком почело је нешто да се дешава. Запослила сам се овде, па у породици једино ја радим, муж не ради, а двоје деце су нам на факултету. Поштујемо Леона Срнеца и као човека и као послодавца. А он је прихватио наше обичаје, чак и крсну славу, Светог Василија Острошког, почео да слави – казује Драгана.

Бранко Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.