Салса и танго у трци за најмужевнији плес

Родила се на Куби. У овој земљи латиноплесова лако је проходала, a чим је заносно почела да врти куковима, постала је позната широм Америке. Глас о њеним страственим покретима и ритму који осваја брзо се прочуо свуда по свету и сада готово да не постоји место на кугли где људи уз музику не газе њеним корацима. Салса, позната и као плес улице, очарала је и Србе, и за непуних десет година подједнако је постала популарна код старих и младих, мушкараца и жена.

У њему искључиво мушки пол води женски и одређује како ће се игра развијати подијумом. Салса тражи спретне мушке руке и увежбане покрете рамена, са осећајем за заводљив ритам, а код девојака женствене покрете куковима и поносно држање у грудима. У ову причу многи не верују тврдећи да би само млакоње кригле пива замениле подијумским линијама, учећи покрете. А ипак, уз популарну групу „Сон куба сон”, која је у Београду пробила лед, салсу су почели да плешу многи Балканци.

– И ја сам као и већина оних који дођу да уче салсу мислио да никада нећу умети да играм. Али када пробате прве кораке и осетите атмосферу коју носи овај ритам, увек јој се враћате. Пре пет година сам почео да играм по наговору другарице, а сада сам инструктор, учим друге њеном смислу, и не могу да замислим живот без радости које доноси овај плес. Многи су у почетку неспретни, не могу да савладају кораке, али после месец до два, када човек усклади покрете руку, ногу, рамена, кукова и истанча чула, нико не одустаје. Људи који дођу у школу, убрзо постају добри другови, вечери проводе играјући, дружећи се, чак на летовања иду заједно. Смисао провода им више није опијање по локалима. Многи ученици салсе сада су добри инструктори и ди-џејеви. Више танго није једини мачо плес. И капуера је мушки плес, а салса и танго воде битку ово титуле најмужевније игре – прича Зоран Бошковић, инструктор салсе у школи „Ритмос дел мундо”. (/slika2)

Салса је социјална игра, плес улице. По свету, а све чешће и код нас, игра се на трговима, улицама, под ведрим небом. Неизоставна је и на „Егзиту” где је за латиноигре одвојена посебна бина. А у њену част, ради све више клубова у престоници, попут „Хаване”, локала на Ади, Новом Београду, Дорћолу, где масовно долазе талентовани да би показали шта знају, али и неспретни а довољно храбри да би на црту стали врсним зналцима. Плес Кубе, и уопште карипских земаља, код нас је све популарнији. Ми играмо њихов изворни плес, док земље које нас окружују примењују њујоршки и лосанђелески салса стил. Врсни кубански бендови и плесачи долазе код нас.

– И то што у почетку ученици нису уиграни, што се сударају и окрећу у погрешним смеровима има „шмека”, јер јача групе, развија бодрење, дружење, ствара смех. Атмосфера је позитивна, разгали, а лако опусти човека и усрећи га. Предрасуде о плесу код нас брзо се разбијају јер салса спаја људе. Не постоји особа, било ког узраста, да на часовима неће наћи вршњака. Старији људи често долазе. А сви који сумњају да ће се овом игром усрећити, довољно је да уживо погледају парове како играју. Очигледно је да овај ритам ослобађа, ствара задовољство, опушта стидљиве и незграпне. А они који су се бар једном препустили овом ритму, знају да се увлачи под кожу и узбурка крв тако да јој се мора вратити – објашњава Бошковић.

Љ. Перовић