Цех прошлости

Преговори о статусу Косова у Бечу служе да би се прешло у наредну фазу, а то је сценарио о независности.

Срби су као народ криви, свака нација има бреме које треба да плати. Срби плаћају цену за оно што се десило у прошлости.

Све горе речено врло је грубо извучено из контекста. И врло намерно. Све то чак није изговорио исти човек. Па, опет, све горе речено значи баш оно што вам се чини да значи чак и ако не знате да почетак и крај "припадају" Мишелу Фушеу, идејном творцу преговора у Рамбујеу (отргнуто из његовог недавног интервјуа у "Политици"), а средина Мартију Ахтисарију, човеку који води преговоре у Бечу (речено недавно у Приштини).

Према ономе што је Фуше испричао "Политици", може се закључити да би Косово и дан-данас било српско да Милошевић није одбио понуду. У Рамбујеу су, наиме, намеравали да примене рецепт решења кризе у Новој Каледонији која је тражила отцепљење од Француске. Каледонцима је објашњено да могу да се отцепе једног дана кад земља буде економски одржива, да ће се дотле њихов статус формулисати кроз назив "независност асоцијација", што значи таман онолико колико и "условна независност" и – Каледонија је и данас француска територија. Милошевић се, каже Фуше, томе ругао. Остало је историја. Албанцима, којима се понуђено није допадало ништа више него Србима, тада је објашњено да само треба да натерају Србе да кажу "не" и тиме ће они преузети кривицу за пропаст преговора. Да треба да одустану од референдума о независности, којим су условљавали свој пристанак на споразум у Рамбујеу и прихвате аргумент Мадлен Олбрајт да ће бомбардовање НАТО-а Србије створити једну потпуно нову реалност која ће собом донети и независност Косова.

Нешто слично се, изгледа, дешава и у Бечу. Преговори се, од самог почетка, обесмишљавају и изјавама каква је Ахтисаријева. Чему другом могу да служе тврдње, да парафразирамо Ахтисарија, да Косовом морају да се плате грешке из прошлости. Ако мора, што се онда преговара? Зар "грешке из прошлости" Србија није платила тромесечним бомбардовањем? Или је то било гратис?

Не, прича о томе да Срби морају да плате своју кривицу (кривица осталих се, наравно, не помиње) има за циљ да Србе у Бечу сатера у ћошак из кога нису имали излаза ни Срби у Рамбујеу. Преговори између Албанаца и Срба, како изгледа, данас нису ништа успешнији него што су били пре седам година. А Ахтисаријево испостављање рачуна за кривицу личи на поновни покушај да се српска страна одгурне од преговарачког стола. И да тако преда оно што намеравају да јој отму. Као да је то свеједно. А није. Иначе преговора не би ни било.