Ceh prošlosti

Pregovori o statusu Kosova u Beču služe da bi se prešlo u narednu fazu, a to je scenario o nezavisnosti.

Srbi su kao narod krivi, svaka nacija ima breme koje treba da plati. Srbi plaćaju cenu za ono što se desilo u prošlosti.

Sve gore rečeno vrlo je grubo izvučeno iz konteksta. I vrlo namerno. Sve to čak nije izgovorio isti čovek. Pa, opet, sve gore rečeno znači baš ono što vam se čini da znači čak i ako ne znate da početak i kraj "pripadaju" Mišelu Fušeu, idejnom tvorcu pregovora u Rambujeu (otrgnuto iz njegovog nedavnog intervjua u "Politici"), a sredina Martiju Ahtisariju, čoveku koji vodi pregovore u Beču (rečeno nedavno u Prištini).

Prema onome što je Fuše ispričao "Politici", može se zaključiti da bi Kosovo i dan-danas bilo srpsko da Milošević nije odbio ponudu. U Rambujeu su, naime, nameravali da primene recept rešenja krize u Novoj Kaledoniji koja je tražila otcepljenje od Francuske. Kaledoncima je objašnjeno da mogu da se otcepe jednog dana kad zemlja bude ekonomski održiva, da će se dotle njihov status formulisati kroz naziv "nezavisnost asocijacija", što znači taman onoliko koliko i "uslovna nezavisnost" i – Kaledonija je i danas francuska teritorija. Milošević se, kaže Fuše, tome rugao. Ostalo je istorija. Albancima, kojima se ponuđeno nije dopadalo ništa više nego Srbima, tada je objašnjeno da samo treba da nateraju Srbe da kažu "ne" i time će oni preuzeti krivicu za propast pregovora. Da treba da odustanu od referenduma o nezavisnosti, kojim su uslovljavali svoj pristanak na sporazum u Rambujeu i prihvate argument Madlen Olbrajt da će bombardovanje NATO-a Srbije stvoriti jednu potpuno novu realnost koja će sobom doneti i nezavisnost Kosova.

Nešto slično se, izgleda, dešava i u Beču. Pregovori se, od samog početka, obesmišljavaju i izjavama kakva je Ahtisarijeva. Čemu drugom mogu da služe tvrdnje, da parafraziramo Ahtisarija, da Kosovom moraju da se plate greške iz prošlosti. Ako mora, što se onda pregovara? Zar "greške iz prošlosti" Srbija nije platila tromesečnim bombardovanjem? Ili je to bilo gratis?

Ne, priča o tome da Srbi moraju da plate svoju krivicu (krivica ostalih se, naravno, ne pominje) ima za cilj da Srbe u Beču satera u ćošak iz koga nisu imali izlaza ni Srbi u Rambujeu. Pregovori između Albanaca i Srba, kako izgleda, danas nisu ništa uspešniji nego što su bili pre sedam godina. A Ahtisarijevo ispostavljanje računa za krivicu liči na ponovni pokušaj da se srpska strana odgurne od pregovaračkog stola. I da tako preda ono što nameravaju da joj otmu. Kao da je to svejedno. A nije. Inače pregovora ne bi ni bilo.