Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Друштванце, пићенце и кромпири

Друштванце, пићенце и кромпири
Станимир Минић и унук му Немања (Фото Г. Оташевић)

ДОЊА ТРЕПЧА – Станимир Минић (60) сазвао је посело не тражећи велике разлоге. Довољан је био само један да би суседе, родбину и пријатеље окупио поред лампека који је, ионако, радио неуморно.

– Обећавао сам, ако ме ко упита, да ћу направити седељку кад стигну пурењаци. Ево, ту су, ставићемо и мало кромпира у пепео, под казан, жена је умесила савијаче, и можемо да запевамо – рече домаћин.



Тако се и зато се, прексиноћ код Минића у Доњој Трепчи, окупило друштво "лако ћемо". Људи се ужелели да поседе без трке и невоље, да им неко принесе комад и понуди чашицу. Бар ракије у овој кући мора да има, и то десет врста, јер се ту пече од памтивека.

Минић је, фебруара ове године, на "Винофесту" у Вршцу, добио златну медаљу за шљивовицу, сребрну за кајсијевачу, вилијамовка и трешњевача сврстане су међу десет најбољих. На то је, са сајма у Књажевцу, стигла још једна златна за шљивову ракију, оцењену са 18,50 поена.

– Иако сам обе златне медаље добио са препеченицом под називом "екселенција", одлучио сам да је прекрстим и сада се назива "минићева". По садржају и поступку добијања може да буде само боља – прича познати произвођач ракија из чачанског краја.

Пре него што шљива допадне у буре, из плода се ваде коштице, и то је један од основних мајсторлука у древном српском занату. Затим, отклања се првенац, и не паточи.

– За бављење овим послом, човек мора имати среће да се роди у Трепчи, на јужним падинама Вујна, да су му за откуп воћа близу Сувобор и Рудник, па Гоч за дрен, оскорушу и такишу – приповеда, описујући још понеку ситницу.

Дуњевачу добија отклањањем кућице семена и дестилацијом трећег препека. Ракија такиша настаје од непрсканих плодова крушке која успева на висинама. Прва у години потече трешњевача, из плодова сорте аршлама одстране се коштице и дестилишу у старим бакарним казанима. Први процвета али последњи сазри дрен, плод му је најдуже обасјан сунцем и дреновача се, рецимо, узима као лек. Још три врсте препеченице настају од бресака, диња и виноградарских шептелија.

Прича нам да воће докупљује на Раднику ("Ту има шљиве трновке") у Теочину на Сувобору, драгачевској варошици Вичи ("Добра шљива шумадинка"). Посело није прилика да се залази у рачунски део посла ("Литар трешњеваче и дреноваче био је по 15 евра, сад су и оне по десет као и све остале").

На трпези није било празног места колико за чашу. Ко у Минићима највише пије?

– Буре. Хвата 150 литара, напунио сам га 1989. кад ми се родио унук Немања, и сад је у њему свега 50 литара – вели Станимир.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.