Друштванце, пићенце и кромпири

ДОЊА ТРЕПЧА – Станимир Минић (60) сазвао је посело не тражећи велике разлоге. Довољан је био само један да би суседе, родбину и пријатеље окупио поред лампека који је, ионако, радио неуморно.

– Обећавао сам, ако ме ко упита, да ћу направити седељку кад стигну пурењаци. Ево, ту су, ставићемо и мало кромпира у пепео, под казан, жена је умесила савијаче, и можемо да запевамо – рече домаћин.

Тако се и зато се, прексиноћ код Минића у Доњој Трепчи, окупило друштво "лако ћемо". Људи се ужелели да поседе без трке и невоље, да им неко принесе комад и понуди чашицу. Бар ракије у овој кући мора да има, и то десет врста, јер се ту пече од памтивека.

Минић је, фебруара ове године, на "Винофесту" у Вршцу, добио златну медаљу за шљивовицу, сребрну за кајсијевачу, вилијамовка и трешњевача сврстане су међу десет најбољих. На то је, са сајма у Књажевцу, стигла још једна златна за шљивову ракију, оцењену са 18,50 поена.

– Иако сам обе златне медаље добио са препеченицом под називом "екселенција", одлучио сам да је прекрстим и сада се назива "минићева". По садржају и поступку добијања може да буде само боља – прича познати произвођач ракија из чачанског краја.

Пре него што шљива допадне у буре, из плода се ваде коштице, и то је један од основних мајсторлука у древном српском занату. Затим, отклања се првенац, и не паточи.

– За бављење овим послом, човек мора имати среће да се роди у Трепчи, на јужним падинама Вујна, да су му за откуп воћа близу Сувобор и Рудник, па Гоч за дрен, оскорушу и такишу – приповеда, описујући још понеку ситницу.

Дуњевачу добија отклањањем кућице семена и дестилацијом трећег препека. Ракија такиша настаје од непрсканих плодова крушке која успева на висинама. Прва у години потече трешњевача, из плодова сорте аршлама одстране се коштице и дестилишу у старим бакарним казанима. Први процвета али последњи сазри дрен, плод му је најдуже обасјан сунцем и дреновача се, рецимо, узима као лек. Још три врсте препеченице настају од бресака, диња и виноградарских шептелија.

Прича нам да воће докупљује на Раднику ("Ту има шљиве трновке") у Теочину на Сувобору, драгачевској варошици Вичи ("Добра шљива шумадинка"). Посело није прилика да се залази у рачунски део посла ("Литар трешњеваче и дреноваче био је по 15 евра, сад су и оне по десет као и све остале").

На трпези није било празног места колико за чашу. Ко у Минићима највише пије?

– Буре. Хвата 150 литара, напунио сам га 1989. кад ми се родио унук Немања, и сад је у њему свега 50 литара – вели Станимир.