Влада и провинција

У држави Србији у којој се последњих година, након приватизације великог броја фабрика и предузећа и после преструктуирања привреде, бележи благи пораст производње а самим тим и стандарда, има веома озбиљних наговештаја да неће бити подела на оне који имају и који ће живети у благостању и оне друге који су били сиромашни, па такви треба и да остану. Све чешће помињане поделе на богати "север" и сиромашни "југ", као што је на пример у Италији, на српским просторима не би требало да буде, најављује се са највишег државног нивоа. Ако је целокупан народ Србије "на равне части" поделио све патње и страхоте у блиској прошлости, време тешких санкција и немаштине током њих, али и бреме ратних збивања и страдања у окружењу и на делу своје територије, онда би требало да сви који у држави живе равноправно поделе и бољитак у животу који је неминован. За све то својим ангажовањем, инвестицијама и улагањима која треба да донесу равномеран развој свих крајева земље, брину надлежна министарства и, свакако, Влада Србије.

Први кораци су већ предузети не само заседањима Владе Србије у унутрашњости (до сада у Крагујевцу и Крушевцу), већ и конкретном помоћи упућеној српским општинама и градовима. Из државне касе већ су издвојена огромна средства за санацију, реконструкцију и изградњу нових саобраћајница и мостова на најважнијим европским и домаћим друмским путним правцима. Није Ибарска магистрала од значаја само за републику, као што то нису ни захвати и послови на стратешки важним аутопутевима у околини Ниша и Пирота према Бугарској и Турској, односно Македонији и Грчкој поред Лесковца, Врања и Бујановца. Улаже се у санацију праваца према Косову, у Топлици граде нови пут према туристичким центрима... На десетине милиона евра, или милијарди динара, улаже се у модернизацију железнице, изводе се радови на градским колекторима, телекомуникационим и водосистемима.

Градске и општинске заједнице ван Београда, у српској унутрашњости, добијају последњих месеци модерније здравствене центре и савремену опрему. После више од 20 година од када су прекинути радови и обављена конзервација оживело је градилиште највећег система за водоснабдевање на Балкану, "Селова" код Куршумлије, које ће обезбедити здраву пијаћу воду свим градовима у сливовима Топлице, Јужне Мораве и Нишаве. Србија гради и нови туристичко-рекреациони центар на Старој планини.

Влада Србија је издвојила из државне касе милијарде динара за модернизацију Ниша и других градова и места на југу и југоистоку републике, од којих ће се градити, или завршити започети мостови, булевари, локална канализациона и водоводна мрежа. Увелико се издвајају средства која ће бити уложена у гасификацију Србије, за изградњу централног гасовода од српско-бугарске границе до Ниша и повезивање са извориштима у Русији. Одатле преко Каспијског језера, Турске и Бугарске гас треба да стигне у Србију, а потом ће се инвестирати у изградњу регионалне мреже западног Балкана, што је већ процењено "послом века" у гасном сектору Европе. Истовремено ће се градити гасна чворишта у Нишу, где ће бити саграђена и највећа енергана на природни гас... Све то је шанса за развој осиромашене, уморне и у привредном смислу застале Србије, посебно њене унутрашњости.

И последња одлука Владе Србије о изградњи више од 4.000 станова за државне чиновнике, добро је "сагледала" унутрашњост и провинцију. У Новом Саду ће се саградити 410, у Нишу 392, Крагујевцу и Краљеву 290, односно 147 станова... А то ће, нема сумњи, растеретити локалне, градске и општинске буџете и омогућити да се средства намењена за такве и сличне сврхе усмере у друге корисне послове "у локалу".

Амбициозан, али реалан план за развој унутрашњости републике у Влади Србије се већ примењује – да се цела Србија гради и сагради. И, свакако, да нема одвајања на сиромашне и богате. Под једним условом: да се започето не прекида и да замишљено не остане "мртво слово на папиру".