Vlada i provincija

U državi Srbiji u kojoj se poslednjih godina, nakon privatizacije velikog broja fabrika i preduzeća i posle prestruktuiranja privrede, beleži blagi porast proizvodnje a samim tim i standarda, ima veoma ozbiljnih nagoveštaja da neće biti podela na one koji imaju i koji će živeti u blagostanju i one druge koji su bili siromašni, pa takvi treba i da ostanu. Sve češće pominjane podele na bogati "sever" i siromašni "jug", kao što je na primer u Italiji, na srpskim prostorima ne bi trebalo da bude, najavljuje se sa najvišeg državnog nivoa. Ako je celokupan narod Srbije "na ravne časti" podelio sve patnje i strahote u bliskoj prošlosti, vreme teških sankcija i nemaštine tokom njih, ali i breme ratnih zbivanja i stradanja u okruženju i na delu svoje teritorije, onda bi trebalo da svi koji u državi žive ravnopravno podele i boljitak u životu koji je neminovan. Za sve to svojim angažovanjem, investicijama i ulaganjima koja treba da donesu ravnomeran razvoj svih krajeva zemlje, brinu nadležna ministarstva i, svakako, Vlada Srbije.

Prvi koraci su već preduzeti ne samo zasedanjima Vlade Srbije u unutrašnjosti (do sada u Kragujevcu i Kruševcu), već i konkretnom pomoći upućenoj srpskim opštinama i gradovima. Iz državne kase već su izdvojena ogromna sredstva za sanaciju, rekonstrukciju i izgradnju novih saobraćajnica i mostova na najvažnijim evropskim i domaćim drumskim putnim pravcima. Nije Ibarska magistrala od značaja samo za republiku, kao što to nisu ni zahvati i poslovi na strateški važnim autoputevima u okolini Niša i Pirota prema Bugarskoj i Turskoj, odnosno Makedoniji i Grčkoj pored Leskovca, Vranja i Bujanovca. Ulaže se u sanaciju pravaca prema Kosovu, u Toplici grade novi put prema turističkim centrima... Na desetine miliona evra, ili milijardi dinara, ulaže se u modernizaciju železnice, izvode se radovi na gradskim kolektorima, telekomunikacionim i vodosistemima.

Gradske i opštinske zajednice van Beograda, u srpskoj unutrašnjosti, dobijaju poslednjih meseci modernije zdravstvene centre i savremenu opremu. Posle više od 20 godina od kada su prekinuti radovi i obavljena konzervacija oživelo je gradilište najvećeg sistema za vodosnabdevanje na Balkanu, "Selova" kod Kuršumlije, koje će obezbediti zdravu pijaću vodu svim gradovima u slivovima Toplice, Južne Morave i Nišave. Srbija gradi i novi turističko-rekreacioni centar na Staroj planini.

Vlada Srbija je izdvojila iz državne kase milijarde dinara za modernizaciju Niša i drugih gradova i mesta na jugu i jugoistoku republike, od kojih će se graditi, ili završiti započeti mostovi, bulevari, lokalna kanalizaciona i vodovodna mreža. Uveliko se izdvajaju sredstva koja će biti uložena u gasifikaciju Srbije, za izgradnju centralnog gasovoda od srpsko-bugarske granice do Niša i povezivanje sa izvorištima u Rusiji. Odatle preko Kaspijskog jezera, Turske i Bugarske gas treba da stigne u Srbiju, a potom će se investirati u izgradnju regionalne mreže zapadnog Balkana, što je već procenjeno "poslom veka" u gasnom sektoru Evrope. Istovremeno će se graditi gasna čvorišta u Nišu, gde će biti sagrađena i najveća energana na prirodni gas... Sve to je šansa za razvoj osiromašene, umorne i u privrednom smislu zastale Srbije, posebno njene unutrašnjosti.

I poslednja odluka Vlade Srbije o izgradnji više od 4.000 stanova za državne činovnike, dobro je "sagledala" unutrašnjost i provinciju. U Novom Sadu će se sagraditi 410, u Nišu 392, Kragujevcu i Kraljevu 290, odnosno 147 stanova... A to će, nema sumnji, rasteretiti lokalne, gradske i opštinske budžete i omogućiti da se sredstva namenjena za takve i slične svrhe usmere u druge korisne poslove "u lokalu".

Ambiciozan, ali realan plan za razvoj unutrašnjosti republike u Vladi Srbije se već primenjuje – da se cela Srbija gradi i sagradi. I, svakako, da nema odvajanja na siromašne i bogate. Pod jednim uslovom: da se započeto ne prekida i da zamišljeno ne ostane "mrtvo slovo na papiru".