Директор с кларинетом

Један гост из Љубљане, коме је, без претеривања, цела Европа кућа, посебно познат у нашим музичким круговима, ових дана поново је био у Београду. Великог путника Дарка Брлека, у чијем пртљагу је увек и његов кларинет, срели смо у друштву неколико људи из културне елите града. Очекивано друштво за једног музичара који је на челу угледног Љубљанског фестивала, а уз то тече му и други мандат на месту утицајног председника EFA, Асоцијације европских фестивала, са седиштем у белгијском граду Генту.

Дарко Брлек дошао је на Белеф који је недавно постао члан EFA, одлуком њихове генералне скупштине у Мерану, и то је сада наш други фестивал у овом удружењу. У томе није подржан само од Бемуса, који је већ био у EFA, већ и од других фестивала из региона, као што је Брлеков Љубљански , затим Охридски, па Дубровачке летње игре, Загребачки бијенале и Сарајевска зима.

– То је јако добро, будући да је у протекле две деценије овај простор често заузимао и простор на првим страницама светске штампе. Раније је било неких мање лепих прича, а сада се пуно тога окренуло: причамо о сарадњи, о културном дијалогу, о различитостима које нису разлог да не сарађујемо... Ево, док седимо овде и причамо поред Саве, ја видим како Београд живи неки други живот, и то ме заиста радује – каже Дарко Брлек.

А у оквиру Белефа, на Коларцу је прошле суботе концерт одржао Мариборски интернационални оркестар – МИО 2012, званични промотер словеначког града који ће за две године бити европска престоница културе. Укратко, МИО – то је 87 младих музичара из 13 земаља са разних страна света, имају између 17 и 28 година, а 20 их је из Србије. Уз помоћ европских средстава, формиран је овај оркестар који ће одсвирати четири концерта: у Београду, у Љубљани и два у Италији. Наш саговорник, иначе и члан програмског савета Марибора 2012, допутовао је са МИО, знајући да је и Београд званично ушао у конкуренцију за културну престоницу Европе 2020. Он нам, рече, држи палчеве, а о нашим шансама вели:

– Оне су велике, баш велике. Прво, Београд је један од европских велеграда; друго, то је град са добром културном традицијом; треће, Београд је на раскршћу различитих култура; четврто, цео Балкан биће ускоро у Европској унији, јер је то најбољи излаз из постојеће ситуације. Ту бих, узгред, рекао да је ЕУ направила извесне грешке у редоследу пријема земаља у своје друштво. Неке земље су се можда прерано ухватиле у ово европско коло, не сасвим припремљене за то. Што се тиче Београда – културне престонице, многи у Европи то ће подржати. Ми из Љубљанског фестивала свакако.

Питамо га и како тече ово 58. фестивалско лето у Љубљани?

– Можда је и најбоље у ових 19 година откако се Словенија осамосталила. Неки мисле да је најбоље од постанка фестивала – 1952. године. Оно што је најтачније: то је да се ове године криза баш осећа. И, ми морамо да се сналазимо, тако да се десило да никада, као овога лета, нисмо продавали више улазница на сам дан представе. Једноставно, тада се могу купити са попустом од 40 одсто. Иначе, цене наших карата крећу се између 19 и 80 евра, што није мало ни за словеначке прилике. Само, чињеница је да ми имамо програм високе класе у коме су Минхенска филхармонија, Маријински театар, балетска остварења Бориса Ејфмана... Уосталом, то и јесте највећи културни догађај у нашој престоници.

И о месту Србије на сцени „његовог” фестивала...

– Ове године изабрали смо „Маратонце”, мјузикл Позоришта на Теразијама. Одлично је примљен на Крижанкама. Између осталог, и зато што је то прича која је добро позната и љубљанској публици. Много људи у Словенији сећа се те драме и тог филма. И за нас је то једна култна ствар. Подсетио бих и да ми и у овој новој ситуацији јако лепо сарађујемо са Србијом. Београдска филхармонија се већ четири пута представљала на фестивалу, наш готово редовни гост је виолиниста Стефан Миленковић, свирао је код нас и његов колега Сретен Крстић, затим чембалисткиња Смиљка Исаковић, на сцени су били ваши певачи, балетски играчи...

Занимају нас и друге новости из EFA, вршњакиње Љубљанског фестивала. – И чујемо да су постали мало већи. У овој асоцијацији је око 120 фестивала, а посебно су поносни на повратак неких старих чланова – Единбуршког фестивала и „Белих ноћи” из Санкт Петербурга.

У свему томе – питамо – где је кларинетиста Дарко Брлек?

– Где је... ? Недавно је свирао у Риму, после неколико дана у Валенсији, чекају га концерти у Дубровнику, Охриду... Пуно је тога – каже уз смех.

М. Шеховић