Министар умесио картел с пекарима

Да ли је министар трговине Слободан Милосављевић прекршио закон када је са пекарима сео за исти сто и договорио се да поскупљења хлеба неће бити, а заузврат им дао 100.000 тона брашна из државних резерви. Да је картел „умешен” министра Милосављевића несвесно је јавности „откуцао” Зоран Пралица, председник Уније пекара. Само који минут пошто је постигнут договор, Пралица се похвалио да су пекари обећали министру да неће повећавати цену најпродаваније векне „сава” од пола килограма. Договорено је да цена тог хлеба, који се продаје за максимално 38 динара, остане непромењена најмање шест месеци, због чега би пекари требало да на позајмицу добију око 100.000 тона брашна из Робних резерви.

Иако је намера министра била добра, закон је поводом било каквог договора око цена јасан. Члан 10. Закона о заштити конкуренције каже да су „рестриктивни споразуми забрањени и ништавни”.

По слову закона, под рестриктивним споразумом подразумева се договор између учесника на тржишту који има за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. Закон, између осталог, каже: „Такви договори могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке којима се непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.”

Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције, каже да ће комисија испитати да ли су у конкретном случају министар и пекари прекршили закон.

– Такво понашање у сваком случају није добра пракса. Закон не дозвољава било какво договарање око цена. Испитаћемо шта се заиста десило, сад не могу ништа да кажем – истакла је Бајаловићка.

Иначе, ово није први пут да се неки српски министар трговине нађе са друге стране закона. Сличан проблем пре три године имао је и Предраг Бубало. Покушавајући да смири врућу јесен и најављена поскупљена, министар Бубало је сматрао да је најбоље да са пекарима и уљарима постигне договор да поскупљења неће бити. Комисија му је тада спочитала да је прекршио закон, али, колико је познато, за то касније није одговарао.

– Код нас се сматра да кад држава крши закон то онда није кажњиво – каже Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште. Према његовој оцени, у овом случају, реч је о картелском договору министара и пекара.

– Можда намере министара јесу добре, али није посао државе да се меша у цене које се слободно формирају. Боље је да произвођачима, на пример, смањи порезе и побољша амбијент за пословање – каже Прокопијевић.

Са њим се слаже и економиста Александар Стевановић.

– Свако договарање цене између великог броја произвођача јесте стварање картела. Ако држава хоће да води социјалну политику онда грађанима треба да исплати социјалну помоћ, а не да се са пекарима договара колико ће хлеб да кошта.

А. Николић