Парадајз скупљи од пилетине

„Нема слободнијег тржишта у Србији од тржишта воћа и поврћа”, поручују економисти после наглог скока цена зелениша на тржницама.

Пијаце су поново најбрже реаговале и промениле ценовнике чим је понуда опала, а скок евра обезвредио пазар. То се ових дана потврђује на примеру парадајза. Колико до јуче ово поврће могло је да се купи за мање од 60 динара, а сада је на пијачним тезгама поскупело на 200 динара, а понегде и на 250. Рекордер је продавац на Палилулској пијаци који за свој јабучар тамно црвене боје тражи чак 300 динара. Нема купаца али цену не скида. Чека, каже, наићи ће неко.

Килограм парадајза тако је сада, усред августа, скупљи од килограма пилетине, па чак и од јунетине са костима. Или од четири литра млека. А како би зарадили тај износ пекари морају да продају пет векни „саве”.

Домаћице се одавно жале да за куповину свакодневних потрепштина треба све више пара, а нове цене зелениша још су један удар на кућни буџет. Шта је разлог драстичном поскупљењу овог поврћа?

Економисти имају једноставно објашњење. Резултат односа понуде и тражње кроји цене, поручује Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

– У овом случају високе цене су последица смањене понуде. А зелена пијаца је идеал слободног тржишта, јер се цене моментално прилагођавају. Чим је парадајза мање, цене иде навише – објашњава Стевановић.

Слаб род и мања понуда него претходних година главни су разлози повећања цена. Ове године је парадајз засејан на мање површина, а лоши временски услови, поплаве, хладно пролеће и прохладан почетак лета, све то утиче на формирање цене. Не би требало занемарити ни пад вредности динара и цене енергената.

И није први пут да је парадајз показатељ нових кретања на пољу цена. Дешавало се већ да потрошачи не могу да га купе у јеку сезоне. Пре десетак година, када је невреме погодило српско подручје, дешавало се слично. Вртоглави раст вредности парадајза. Временске неприлике као да утичу само на парадајз или је он главни носач поскупљења.

У трговинским ланцима цена није увећана у истој мери, али ни на рафовима више нема парадајза јефтинијег од 100 динара. Разлог томе је што зелениш набављају на велико и изван граница наше земље.

– У трговинама није дошло до већег померања цена јер вероватно имају унапред договорене велике количине. Они се у великој мери ослањају и на увоз, па око 60 одсто воћа и поврћа које нуде долази из иностранства – објашњава Стевановић.

Данас ће, ипак, и у многим трговинама осванути цене парадајза веће од 150 динара. Трговци кажу да је то неизбежно иако је, објашњавају, протеклих година до раста цена долазило на истеку сезоне, крајем августа или почетком септембра.

– Род са отворених поља много је страдао због невремена. А тако је и у Македонији, одакле набављамо део количина. Залихе које имамо нису довољне, па планирамо да увеземо парадајз из Холандије, чија је стартна цена 1,10 евра. Због тога се могу очекивати нова поскупљења овог поврћа – кажу у водећим трговинским ланцима.

И са другим поврћем, попут купуса који је оштетио град, могло би да се догоди исто.

– Добављачи објашњавају да су приноси драстично смањени. И количине неких врста воћа, попут шљива умањене су 30 или 40 одсто у поређењу са претходним годинама, па не би требало да зачуди поскупљење – кажу трговци.

Није само парадајз достигао максималну цену. И цена лимуна ових дана бележи рекорде. У појединим супермаркетима килограм кошта и до 230 динара.

– Лимун се увози. А када пада вредност динара сви производи које купујемо у иностранству су скупљи. Сезона лимуна почиње у октобру, па тада очекујемо мање цене – објаснили су продавци.

Стручњаци кажу да је оваква ситуација могла да се предвиди. Како је недавно рекао Милан Простран, секретар удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије, овог пролећа није дошло ни до сезонских падова цена пољопривредних производа.

– Један од разлога су лоши климатски услови и велике кише које су значајно смањиле понуду. Пољопривредници и продавци сада преко виших цена покушавају да надоместе изгубљени доходак, што на својој кожи купци и те како осећају – рекао је тада Простран.

С. Деспотовић

----------------------------------------------

Министарство: Цене се формирају слободно

У Министарству трговине кажу да се цене основних пољопривредних и индустријско-прехрамбених производа формирају слободно према условима тржишта.

– На повећање цена производа на зеленим пијацама превасходно је утицало повећање курса евра у односу на динар, временски услови (елементарне непогоде), као и повећање цене горива. Поскупљења ових производа превасходно су последица раста инпута и инфлаторних очекивања, а не повећања тражње – рекли су у овом министарству.