Противградна бајка

Била преко сеоског потока, надомак Ивањице, стара ћуприја. Брвна иструлила, понегде и проломљена. Наишао по помрчини старац Ђорђе С., враћао се са крсне славе, и кад је нагазио на ћуприју, нога му пролетела кроз проваљена брвна, за ногом и он. Сутрадан су га нашли мртвог у води потока. Потом је власт на истом месту изградила бетонски мост. Касно за Ђорђа, али на време за потомке.

У Србији је подоста таквих „ћуприја”. Још су нам пред очима слике поплава на југу Србије, око Краљева и другде. А деценијама се зна да су природне обале река и потока немоћне пред „проваљеним небом”. Ледена туча, безмало, постала је свакодневна атмосферска падавина, час у једном, час у другом делу земље. И није од јуче, да бисмо се чудили и питали шта да чинимо.

Прошлог викенда град је опустошио летину у селима око Сувобора. Највише у највећем селу Прањани (пре тога су два пута страдали Липовац и друга гружанска села). Повод да се премијер Цветковић, прекјуче, упути у Прањане. Сигурно с мишљу да се, уместо констатација штете и дрешења буџетске кесе пред ојађеним ратарима, најзад мора учинити више.

А стрелци? Ништа, јер је изостао налог Радарског центра „Букуља” и Републичког хидрометеоролошког завода да „пуцају” у облаке. А и да је наложено, имали су тек ракету-две по лансирној рампи. Норматив је да свака станица има на лагеру по 12 ракета; за 1.650 станица у Србији то је 20.000 ракета. Али, нема. У пролеће су за то тражене паре, а одговорено је да пара нема. Зато и директор РХМЗ прекјуче изјави да сада има 2,2 ракете по станици и „да је 270 станица на нули”. Авај, ни противградне ракете нису поуздане. Кажу да кад се облак надвије, мало је вајде од „пуцњаве” испод њега. Тек гађањем облака над Дрином, брани се сувоборски крај, док се с Равне горе штити Крагујевац, 70-80 километара источно.

И сад, шта да се ради? Молитве и поворке „додола” по њивама и воћњацима тешко да могу помоћи. Премијер је у Прањанима наговестио владине потезе. Прво, противградна заштита ће се из РХМЗ преместити под капу МУП-а. Друго, увешће се обавезно осигурање летине (40 одсто премију финансира влада, 60 одсто осигураник). Треће, размотриће се набавка заштитних мрежа, онаквих каквима у Грчкој и Македонији штите винограде, и то уз субвенцију државе. Четврто, будући да су ракете непоуздане, са Хрватском, БиХ и Црном Гором ће се повести разговори о заједничкој заштити од града уз помоћ прскања облака хемијским супстанцама из авиона.

Само да нам идеје не усахну кад зађемо у јесен, па да све сличи оној причи о псу који се, скупљен на мразу у лопту, зарицао да ће на лето да прави кућу, а кад се на врућини истегао колико је дуг – одустаде.