Убрзава на екватору

На несносној врућини и великој влази, помислили бисте да живот у тропској прашуми гамиже попут пужа. Међутим, молекуларна еволуција више наликује зецу него корњачи.

Ново истраживање тврди да су брже промене, а не топлота, разлог што у прашуми има толико разноликости. Научници су открили назнаке да је еволуциони напредак убрзанији ближе екваторијалном подручју, а спорији надомак полова. Али, до сада није било ваљаних доказа.

Еволуциони еколог Лен Гилмен, са Технолошког универзитета у Окланду на Новом Зеланду, сматра да провере нису ваљано вођене.

Једна претпоставка саопштава да мале групе у тропима погодују лакшим насумичним генетским променама, да би се нагомилале и повећале генетске разлике међу припадницима исте врсте. Друга говори да бржи метаболизам тропских врста, подстакнут високим температурама и већом количином светла, отвара више могућности да деоба ћелија крене у другом смеру. И то би могло да води до корисних мутација ДНК.

Лен Гилмен је, са сарадницима, спровео до танчина осмишљен оглед у којем је проверено шта раздваја тропске и врсте из умереног подручја. Најпре су проучили 45 парова прилично раширених биљака. Пар је чинио две сродне из исте породице, с тим да је једна била из тропске прашуме, а друга из прашуме умереног подручја.

Пажљиво су рашчланили делове ДНК за које сматрају да код обе биљке мутирају сваких милион година. Упоређивањем тих парова одсечака с трећом, биљком у даљем сродству, открили су када су оне из пара постале разнолике. А то омогућава да сазнају колико је мутација у свом генетском коду свака биљка акумулирала од те референтне тачке.

У просеку, врсте из тропског подручја имале су двоструко више промена од биљака истог порекла у умереном подручју!

Новозеландски научник истиче да је разумљиво што резултати упућују на то да је бржи метаболизам подређен бржим еволуционим променама у тропима. Веома раширене биљке, наиме, не могу нагомилати насумичне генетске промене као оне којих има мање. Управо то потврђује узорак разноликости коју видите широм планете.

Еволуциони еколог Клаус Роде, са Универзитета у Новој Енглеској (Аустралија), наглашава да је ово истраживање од изузетне важности. Истраживачи ће морати потанко да изуче топле крајеве, од прашума до подводних испуста вреле воде, да би боље схватили разноврсност живота на Земљи.
Џејмс Браун, са Универзитета Нови Мексико (САД), истог научног усмерења, претпоставља да би глобално отопљење могло да убрза корак еволуције!