Тајна Никола Тесла

ЉУБЉАНА, септембра – Прича о човеку који је својим изумима човечанству донео светло, радио, телевизију, који је хтео да обузда муње и громове, земљу и небо, да докучи највеће тајне свемира, који је у својој глави видео генијалне слике док је у себи понављао реченице из Гетеовог "Фауста", а који је истовремено био несигуран, препун страхова, очајан због огромне празнине незнања и на крају тако усамљен – већ сама по себи има све елементе потребне за одличну драматизацију. Тако је у љубљанским Крижанкама недавно одиграна словеначка премијера представе Tesla Electric Company у режији Томажа Пандура, која на необичан начин одсликава пут Николе Тесле од ране младости до тренутка највеће славе.

У амфитеатру на отвореном, прекривеним само шаторским платном, публика је два сата упркос хладноћи (15 степени) пратила игру неонских светиљки, сонгове и огромне покретне сфере помоћу којих је Пандур дочарао своје поимање Тесле и трагања за недокучивим. У публици је било много оних који су потегли чак из Загреба. Неки су приметили чињеницу да Тесла фино говори матерњи језик, који је научио у Лици (иако представа углавном тече на енглеском, немачком, мађарском, словеначком и италијанском језику, са титловима изнад позорнице), и да су од држава поменуте Аустроугарска и САД, од градова Будимпешта, Грац и Загреб, а некако се није нашло место да у представи буде поменут и Београд – град у коме, на крају крајева, леже земни остаци генија, Николе Тесле.

После премијере у Удинама на фестивалу Мителфест, у августу је одиграно 10 представа на Брионима, а овим је Тесла добио и словеначку верзију, додуше без Радета Шербеџије. Редитељ Томаж Пандур нада се да ће представа о Тесли наставити свој пут, да ће имати дуговечан живот и донети Теслину мисао у што више градова и  крајева.

• Одакле идеја за представу о Тесли?
– То је тема коју не тражиш, већ те нађе. Тесла је почео да ме занима још пре 15 година, опседнут сам њим и његовим изумима, то је нешто што је јаче од мене, као вирус који се усели у тебе и онда копаш све дубље и дубље… А кад сам успео да продрем у дубине његове мистерије, тек тад сам потпуно "одлепио" на Теслу, на причу која је истовремено и чаробна и жалосна.

• Није ли у претходним државама Тесла био недовољно цењен и хваљен, а сад као да га сви откривају?
– То је типично за наше балканске просторе. Таквог планетарног, галактичког генија смешно је присвајати. Смешно је расправљати да ли је Тесла Србин, Хрват, Аустријанац, Мађар или Американац. Они који расправљају о томе ионако ништа не схватају. Тесла је тако грандиозан и тако је судбоносно утицао на нашу цивилизацију да је смешно сад трабуњати о томе шта је био. Најзад, он сам није имао проблем те врсте, није био оптерећен својим коренима. Жалосно је да се историја понавља и да је било потребно 150 година да му поново граде споменике на овој и на оној страни. То је гротескно.

• Знате ли где су његови посмртни остаци?

– Златна урна је у Београду, у музеју. Београдски музеј Николе Тесле има велику привилегију захваљујући Теслином нећаку господину Косановићу, који је био уз њега када је умро. Он се побринуо за то да се Теслини посмртни остаци и део личног архива пренесу у Београд. Сјајно је да је тада успео да добије ту кућу и направи музеј. Била је то красна случајност и заслуга Теслиног нећака, а не политички или државни пројекат.

• Зашто је Раде Шербеџија играо Теслу само на Брионима? Медији су спекулисали да сте у свађи?

– Не, то није истина. Моја сарадња с њим је једна од најлепших сарадњи између режисера и глумца коју сам икада доживео. Раде је буквално створен за тај лик, а једнак је Тесли  по истим историјским и политичким конотацијама. Раде је као глумац велика, харизматична личност и потпуно ми је јасно зашто га је Кјубрик изабрао међу свим глумцима на свету да с њим преживи две године стварања филма "Широко затворених очију". Укратко, рад с Радетом је за мене било сјајно искуство.

• Биће још прилике видети Шербеџију у улози Тесле?
– Апсолутно!

• Планирате ли долазак представе у Београд?
– Чекамо прави позив. Наравно да желим да са "Теслом"  наступамо у Београду.

 • Шта је проблем? Oптимални услови?

– Ма, играмо ми и у неоптималним, театар је жив организам. Oно што је важно јесте да се створе услови да је могуће играти "Теслу" у Београду. Управо теку преговори на ту тему, али још ништа није фиксирано. До краја лета ћемо играти још десет представа у Загребу, Ријеци, Сплиту, онда идемо на турнеју у Шпанију, Француску, а договарамо се око гостовања у Јапану и Русији.

• То значи да ћете тешко "уденути" Београд у тако претрпан распоред?
– Наћи ћемо увек с великим весељем времена за Београд, само да добијемо прави позив.

• Како то да у хрватско-словеначкој продукцији нисте нашли партнера и у Београду?
– Покушавали смо да нађемо копродуцијског партнера у Београду још док смо били у препродукцији пројекта, кад су уз њега стале Хрватска, Италија, Словенија… Из Београда смо, међутим, добили одговор да их пројекат не занима.

 • Од кога? Министарства културе?

– Од институција. Нећу у то да се упуштам, важно је да је одговор био да их пројекат не занима. Зато ћемо покушати да прво одиграмо представу током једног великог гостовања у Београду, а после могу да одлуче да ли их занима пројекат о Тесли или не.

• Зар нису закаснили, представа је већ на позоришним даскама?

– Наравно да нису, јер позориште је жив организам. Најважније је да "Тесла" дође у Београд. Најзад, у Београду мој театар и ја имамо најлепшу и најбољу публику на свету, зато је за мене свако гостовање у Београду изузетно важно и емотивно. Видимо се у Београду, јер Тесла мора да се врати Београду.

-----------------------------------

Као филмска звезда

– За мене је основна инспирација била тајновитост, мистерија Николе Тесле. Ако погледате интернет, видећете да је његова слава једнака харизми разних поп, рок или филмских звезда. Тесла и његова идеја још су у центру пажње, а наша представа покушава да га пронађе растргнутог између екстрема – од гламура, преко највеће популарности у Њујорку и Америци до беде, сиромаштва и космичке усамљености, у којој је провео трећину свог живота. За мене је рад на овом пројекту био веома посебан, јер се први пут бавим литературом која није писана и замишљена за позориште. Постоји огроман материјал, документа и разне биографије, али је овде драматуршко-режисерски пут био у трагању за чистом метафизиком те идеје, те активне мисли коју називамо Тесла – објашњава Пандур.