Кришка лубенице, пакет „хоргошке” и пун резервоар

Суботица – Бостанџија, свестан утицаја доброг маркетинга, поред пута где асфалт удвостручује летњу температуру послагао је лубенице у фонтану „на спрат“, па се вода каскадно слива преко зелених лопти. Када крајичком ока возач на аутопуту „сними“ ову сцену, нема тог саобраћајног прописа који ће га спречити да стане, иако је јурио 150 километара на час, и купи расхлађени бостан. Као што нема прописа који ће бити јачи од џака хоргошке паприке, тик уз пут послагане на импровизованој тезги са надстрешницом од похабаног ћебета. Ето сувенира да храни душу и тело до следећег доласка.

Да ли је ово једини начин да се понуди домаћа роба на најфреквентнијој жили куцавици која се протеже дуж целе Србије, Коридору 10? Док путари најављују да ће од септембра почети да наносе прве слојеве асфалта на северном краку Коридора чија нулта тачка је државна граница код Хоргоша и даље ка Новом Саду, мање је познато шта је оно што ће се градити уз аутопут и да ли ће осим путарине, која је у односу на комшилук прилично висока, путници у транзиту бити мотивисани да овде оставе још понеки динар.

Према подацима којима располаже „Политика“, овога јула у просеку сваког дана границу у оба смера на Хоргошу прелазило је око 6.500 путничких возила, више од 200 аутобуса, и близу 800 камиона. Са неколицином мотоциклиста, то је укупно око 7.500 возила дневно у просеку, мада је било дана када је гранични прелаз у јулу био загушен са око 26.000 путника. Већина оних који су сигли на граничну рампу, до ње, или од ње, долазе управо Коридором 10. Подаци са граничног прелаза Келебија, где се 75 одсто возила слива или одлива са аутопута, говоре да дневно овде прође више од 2.300 путничких возила, 37 аутобуса и 330 камиона, односно укупно нешто више од 2.600 возила.

(/slika2)Уколико се овоме дода унутрашњи саобраћај, може се претпоставити да од нултог километра у северном делу Коридор 10 користи дневно у једном правцу најмање пет хиљада возила. Стипан Јарамазовић, планер саобраћаја у Заводу за урбанизам града Суботице, каже за „Политику“ да је по правилу пропусна моћ аутопутева до 20.000 возила дневно у једном правцу. Дакле, то су путници за које се спрема инфраструктура.

– Заштитни појас око аутопута је 200 метара по Закону о путевима и унутар тог простора могу се подизати само објекти прецизно дефинисане намене и за њих се тражи сагласност ЈП „Путеви Србије“. До аутопута једино могу да се обрађују оранице, а унутар заштитног појаса да се граде само мотели, бензинске пумпе и одморишта – објашњава Јарамазовић.

Изглед и садржаји дуж аутопута дефинисани су Просторним планом аутопута који је усвојила Влада Србије, и са њим у вези и Просторним планом аутопута од Хоргоша до Баточине, у првом делу Коридора 10, који се протеже управо унутар Севернобачког округа. Планом је дефинисано на ком километру и са које стране пута се граде који објекти, мотели, бензинске пумпе или одморишта, уз општу назнаку да ови додаци путу по изгледу и садржају морају одговарати чињеници да су смештени уз најважнији и најфреквентнији пут у Србији који се надовезује на међународну путну мрежу.

Планери су, очигледно, сматрали да ће по уласку у Србију путницима у друмском саобраћају највише недостајати гориво. Иако је саобраћајни стандард постављање бензинских пумпи на сваких 30 до 40 км пута, на нешто мање од 70 км аутопута од Хоргоша до краја Севернобачког округа предвиђено је подизање чак шест пумпи. На повезу овог аутопута са граничним прелазом на Келебији, „ипсилон“ краку који има 24 км, планиране су чак три бензинске пумпе.

(/slika3)Предвиђена су три одморишта, на седмом, 30. и 64. километру, као и четири мотела.

– У принципу, локалне средине имају мало директне финансијске користи од аутопута и фреквентног саобраћаја. Да ли ће путници у транзиту куповати домаћу робу, то пре свега зависи од пласмана у овим објектима чија је градња предвиђена. Користи од аутопута за локалну средину се очитавају у измештању транзитног саобраћаја из центра града, и посредно већој доступности одређене средине за инвеститоре, јер добри путеви су „магнет“ за привреду, али и за саобраћај са осталих, мање квалитетних путева – каже Јарамазовић додајући да ће се без сумње појачати интензитет саобраћаја одмах по изградњи аутопута, односно њене источне траке од Београда ка Хоргошу.

Управо на ту чињеницу рачунају у градској управи Суботице те је на 800 метара од петље ка аутопуту у насељу Мали Бајмок урађена пренамена 53 хектара земљишта за индустријску зону. Одмах до ње је и Слободна зона чије проширење се очекује. Истовремено, у селу Нови Жедник, смештеном уз сам аутопут, почело је опремање још једне индустријске зоне. Душан Туркулов, директор „Зорке“ у истоименом насељу на рубу Суботице, недавно је у разговору за наш лист рекао да је то „богомдана локација“ за дистрибутивни и логистички центар јер је на километар од граничног прелаза Келебија, а близу центра града. Суботичани припремају још једну индустријску зону, куповином касарне на путу између града и Палића добијен је плац од преко 100 хектара. Након много година сада први пут Суботица има своју земљу, још само да аутопут „доведе“ и инвеститоре.

Александра Исаков